200. годишњица грчке револуције против Османлија

Грчка данас, 25. марта прославља 200. годишњицу почетка борбе за ослобађање од владавине Османлија. Због короне је све отказано, осим војне параде, која се одржава у празној Атини. Грци све прате преко малих екрана.

Свијет 25.03.2021 | 20:01

Прослава овог јубилеја је у Грчкој била другачије замишљена. Сањало се о сеоским слављима, школским парадама, прослави са многим гостима, посебно из Енглеске, Француске, Немачке и Русије – земаља у којима су у XИX веку постојали покрети који су гајили љубав према хеленској култури.

Људи су желели да годишњицу прославе с радошћу, поносом и самопоузданим погледом у будућност, посебно десет година од почетак државне дужничке кризе. 2021. је требало да буде година сећања на 200 година од грчке револуције, а врхунац славља требало је да буде 25. марта. Али, корона је све пореметила.

Овог четвртка се у Атини одржава војна парада, али без гледалаца, без деце, без застава и без одушевљења. Оклопна возила проћи ће улицама празног града, као у дистопијском филму Луди Макс.

Грчка, америчка и француска оклопна возила представљају своје акробатске способности публици, која све прати пред малим екранима. Ппоред тога, наравно, турским суседима показују, колико су јаки некадашњи поданици након 200 година.

Некадашња идеја грчке владе и премијера Киријакоса Мицотакиса била је да се 25. марта као почасни гости позову државници Велике Британије, Француске и Русије. Јер, ове три силе су помогле Хеленима да изборе победу над османско-египатском флотом у Наваринској бици у октобру 1827, која је била пут ка њиховој истинској слободи.

Ова битка у заливу Наварино (Пилос) важи као почетак краја Османлијског царства – и много је допринела да се Грчка етаблира као прва независна земља на Балкану.

Принц Чарлс и руски премијер

Али, у спровођењу идеје да се јубилеј прослави са државницима трију држава било је потешкоћа и то не само због Ковида-19. Руски председник Владимир Путин у старту је одбио позив. Вечна краљица Елизабета ИИ никада није хтела да посети земљу свог супруга. Само је Емануел Макрон одмах потврдио посету – док није протекле недеље у Француској увео строги локдаун и у кратком року отказао посету.

Тако да је од првобитног плана преостала посета принца Чарлса са супругом Камилом и премијера Русије Михаила Мишустина. Осим њих у посети је и француска министарка одбране, Флоранс парли и наравно кипарски председник Никос Анастасиадис. 

Пикантно је и то да ће Анастасиадис и Мицотакис, непосредно након војне параде у празној Атини, учествовати на видео-самиту Европске уније. На самиту ће се углавном говорити о пандемији, али и о још једној теми, која је у ширем смислу везана за јубилеј 200. годишњице револуције – о везама између Европске уније и Турске.

Строге мере безбедности

Упркос строгим ограничењима због пандемије корона вируса и празним улицама, за заштиту високих гостију ангажовано је 4.000 полицајаца. Од јуче ујутро (24.3.) изнад Атине је постављена тзв. безбедносна мрежа. Чак су распоређени и снајперисти око Трга Синтагма, док полицијске беспилотне летелице и хеликоптери константно круже над главним градом Грчке.

Сва важна раскршћа се предано контролишу, користе се уређаји за деактивирање мобилних телефона и специјални полицијски пси за откривање експлозива. Полиција је одлучна да правовремено протера све особе, које би евентуално покушале да се приближе простору где се одржава парада, с обзиром да обичним грађанима није дозвољен приступ.

Али, прослава јубилеја се углавном не односи само на безбедност, већ на радост, поклоне и гесте. Први поклон за 200. годишњицу стигао је још у понедељак (22.3.) у Атину: француски парламент послао је ретку таписерију из 18 века, на којој је приказана Рафаелова „Атинска школа“, као позајмицу грчком парламенту.

Многе земље су најавиле да ће овог четвртка поводом прославе грчке независности своје најважније, или најпопуларније грађевине осветлити плаво-бело, бојама грчке заставе.

Плаво-бели Нијагарини водопади

Друштвеним мрежама већ данима круже фотографије у плаво бело осветљене Опере у Сиднеју. Данас ће плаво-бело да се осветле зграде парламента у Букурешту и Варшави, као и Олимпијски торањ у Минхену и Рајнски торањ у Диселдорфу. Канада жели да плаво-бело осветли Нијагарине водопаде, Белгија ће Манекена Писа (Дечака који пишки) да обуче као грчког устаника.

Свет жели да са Грцима прослави 200-годишњи јубилеј – и то и показује. Посебно земље које имају дугу традицију љубави према хеленској култури или оне са бројном грчком дијаспором.

Немачка спада у обе категорије. Али, иако је сигурно најпознатији обожавалац хеленске културе био Британац, песник Лорд Џорџ Бајрон, ипак је највећи број не-Грка који су се борили и погинули током револуције за грчку независност били Немци.

Можда су били инспирисани Јоханом Волфгангом фон Гетеом, који је своју блиставу везу са Грчком овековечио у свом делу „Ифигенија на Тауриди“ и са познатим стихом: „Многих дана сам стајао на обали и душом тражио земљу Грка“. 

(ДW)