Како преживљавају грађани Републике Српске?

Просјечна плата у Републици Српској за фебруар ове године, покрива тек половину трошкова потрошачке корпе за четверочлану породицу. Исплаћене плате за овај мјесец, незнатно су мање у односу на просјечне плате након опорезивања (нето плате) исплаћене у јануару 2021. године.

Истражили смо, на шта грађани навјише издвајају новац, и како се изборити са сталним поскупљењима основних животних намирница? 

Просјечна плата након опорезивања у Републици Српској у фебуару ове године износила је 984 КМ.

Највећа плата исплаћена је у области финансија и осигурања 1.448 КМ, а најнижа у грађевинарству 702 КМ. Плату испод 800 марака, добили су између осталих, радници у хотелијерству, трговини, саобраћају, као и запослени у административним и услужним дјелатностима.

Нето плата од 984 КМ, покрива тек нешто више од половине потрошачке корпе, која је за грађане Републике Српске у фебруару износила 1.951 КМ. Више од половине тог износа, грађани су издвојили за храну и услуге становања. Најмање новца дато је за хигијену и образовање.

На основу свега наведеног, поставља се питање, како уопште преживјети мјесец дана?

Струка истиче да је до ових година, мањак прихода грађана у Републици Српској компензован новцем који су њихове породице слале из иностранства. Ипак, пандемија вируса корона утицала је и на то.

„Како су досад наши грађани преживљавали све ове године, тај однос од 50% просјечна плата отприлике у вриједности мјесечне потрошачке корпе, остаје питање и за социологе, економисте, да се види како се људи уопште сназале. Сигурно је помоћ из иностранства значајно доприносила. Са друге стране, има свако некога на селу, па су на тај начин, грађани компензовали и преживљавали све ове године.“, истиче Саша Грабовац из Удружења економиста „СWОТ“.

Издвајања за храну, алкохолна и безалкохолона пића, дуван, здравство и превоз у фебруару су били скупљи између 0,3-1,5%. Наставак поскупљења, неће моћи да се надокнади растом плата, упозоравају економисти. 

„Ја мислим да је тај распон сада све већи и већи и да ћемо врло брзо доћи на ниво да ће само 45 % потреба које су дефинисане у потрошачкој корпи ћемо моћи финансирати из просјечне плате. А како ће то радити људи који уз то имају и кредите, вјероватно то само још они знају.“, наглашава економиста Зоран Павловић.

Колико је ситуација на терену забрињавајућа, и колико је сиромашних и гладних, доказ су гужве пред јавним кухињама, испред којих грађани свакодневно чекају за бесплатан оброк. Ако за тај оброк нису у могућности да издвоје неколико марака, како ће себи приуштити било шта из потрошачке корпе?!

БН ТВ