Јовановић: Дејтонски зачарани круг

Администрација америчког председника Била Клинтона 21. новембра 1995. у градићу Дејтону ставила је тачку на крвави рат у Босни и Херцеговини (1992-1995).

Дејтонски мировни споразум, односно Општи оквирни споразум за мир, потписан је у Паризу неколико недеља касније, 14. децембра. Споразум су потписали тадашњи председавајући Председништва БиХ Алија Изетбеговић, председник Србије Слободан Милошевић и председник Хрватске Фрањо Туђман.

Споразум у Дејтону је зауставио рат, али се после четврт века показало да су политичке и друштвене прилике у БиХ данас теже него непосредно након потписивања споразума.

Из угла обичних људи, скоро да ништа није урађено, етнички и политички сукоби и поделе дубљи су у односу на период после завршетка рата. Корупција, непотизам, гломазан административни апарат, незапосленост, одлив становништва и бесперспективност само су неке од карактеристика државе БиХ.

БиХ је последњих месеци поново доспела у центар пажње захваљујући све снажнијим гласовима, пре свега из САД, да је неопходна хитна промена Устава како би БиХ могла несметано да функционише.

Специјални изасланик САД за западни Балкан Метју Палмер је поводом 25 година од Дејтона рекао да су потребне промене Устава БиХ, али и измене структура власти у тој држави. Одлазећи високи представник у БиХ Валентин Инцко сматра да је Дејтонски споразум донео мир, али да то није крај, јер је мир само полазна тачка.

По његовом мишљењу, Устав какав је и данас на снази у БиХ, омогућио је да се уради много, али да је дошло време да се и он мења.

Процес промене Устава БиХ у овом тренутку није реална опција. Међународна заједница би можда могла одређеним политичким притисцима да убеди кључне политичке актере у БиХ да прихвате одређене измене које би убрзале приступање БиХ у ЕУ и НАТО.

Најважније политичке снаге у БиХ које представљају сва три народа нису у стању да постигну базични консензус о устројству и начину функционисања државе. Са тројицом неспособних, потрошених, искомпромитованих лидера, БиХ нема никакву европску перспективу и то је више него јасно.

Ако САД пронађу свој интерес у мењању Устава БиХ и процене да целокупна ситуација у региону треба да буде другачија кроз форму успостављања БиХ као правно уређене, безбедне, економски одрживе и политички стабилне земље - оне ће то и остварити.

Од Европске уније не треба очекивати ништа јер је она већ више од деценије суочена са многобројним сопственим нерешивим проблемима.

(Курир)