Рад у болницама као санкција за корона журке?

Рад у јавном интересу у Србији постоји више од 13 година и представља алтернативну санкцију коју је могуће изрећи само уз сагласност окривљеног за лакша кривична дјела и прекршаје, али, како за Тањуг потврђују саговорници, није нарочито омиљен међу грађанима који радије казну плате.

Србија 16.03.2021 | 14:53

О овој санкцији јутрос је било ријечи и на сједници Кризног штаба када су у питању они који буду свјесно кршили епидемиолошке мјере, попут окупљања на "корона журкама", пренио је епидемиолог Предраг Кон.

Наводећи да се на сједници говорило о пооштравању казнене политике, поред осталог, и о друштвено корисном раду за оне који свјесно крше мјере јер, како је указао, има пуно посла у ковид болницама који не тражи медицинско знање.

"То је озбиљан предлог, да се томе приступи, јер боце с кисеоником захтевају физичку способност, а ту су обично млађи људи у питању. То је једно од могућих размишљања", рекао је Кон.

Рад у јавном интересу могуће је изрећи као казну у судском поступку за лакша кривична дјела, у прекршајном поступку као главну казну или као замјену за новчану казну, али и у кривичном поступку, када примјеном опортунитета тужилаштво одбаци кривичну пријаву.

Када је основним законом којим је прописан прекршај за који је предвиђена новчана казна, рад у јавном интересу се може изрећи у поступку извршења казне, замјеном новчане казне по принципу 1.000 динара за осам сати рада, рекла је за Тањуг предсједница Прекршајног суда у Београду.

Рад у јавном интересу не може да траје краће од 20 сати нити дуже од 360 сати.

Судије за прекршаје међутим не одређују често ову санкцију, јер се она не може извршити принудно.

У случајевима да се осуђени не одазове на извршење казне рада у јавном интересу, ова казна се најчешће мијења у затворску тако што се за осам сати рада одређује један дан затвора.

Као казна у судском поступку ова санкција се до сада изрицала махом за крађе, лаке тјелесне повреде, угрожавање сигурности, учествовање у тучи, уништење или оштећење туђе покретне ствари, шумску крађу, као и за држање дроге.

Тужилаштва такође имају могућност да примјеном опортунитета наложе учиниоцу кривичног дјела да испуни неку обавезу, у замјену за одбацивање кривичне пријаве, односно одустајање од кривичног гоњења.

Према скали коју примјењује Прво основно тужилаштво у Београду (а која не мора да важи и за друга тужилаштва у Србији), у поступку опортунитета - број радних сати одређује се сходно тежини запријећене казне за одређено кривично дјело.

Тако се за кривична дјела за која је запријећена казна затвора до годину дана може одредити рад у јавном интересу до 100 сати, кажу за Тањуг у овом тужилаштву.

За кривична дјела за која је запријећена казна затвора до три године може се одредити 100 до 200 сати друштвено корисног рада, а за дјела с минималном казном три до пет година затвора може се изрећи од 200 до 360 сати.

Ове сате грађани могу одрадити у року од два до три мјесеца, односно не морају да раде сваки дан.

У пракси је било случајева да неко, ко на примјер има да одради 150 сати, одради 100, а за остатак казне тражи да му се прерачуна у новац, који уплаћује у хуманитарне сврхе.

Такође, од 100 одсто случајева у којима је окривљенима понуђен рад у јавном интересу као опција за опортунитет, у од 90 одсто окривљени се одмах опредијеле за плаћање одређеног новчаног износа у буџет за хуманиратне сврхе.

Ову алтернативну санкцију спроводи Управа за извршење кривичних санкција Министарства правде и када су у питању кривична дјела и за прекршаји.

Прва казна рада у јавном интересу почела је да се извршава у јануару 2007. године.

Рад у јавном интересу је добровољан, односно учиниоцу та казна не може да се одреди без његовог пристанка, па уколико није сагласан да ради, може да плати казну или да је одлужи у затвору.

Уз санкцију рада у јавном интерсу, окривљени не плаћа казну и не иде у затвор, већ уз добровољни рад у корист друштвене заједнице остаје са својом породицом и не прекида му се радни однос.

Такође, на овај начин се растерећују затвори и остварују велике уштеде буџета, будући да један дан затвора, по особи, државу кошта око 15 евра.

(Тањуг)