Ко продужава опстанак ОХР-а у БиХ?

Свака земља која има неку врсту супервизије, а у случају БиХ то је високи представник Међународне заједнице, није у пуном капацитету суверена земља, тврде за БН телевизију политички аналитичари из Бањалуке и Сарајева.

Босна и Херцеговина 14.03.2021 | 19:55

Да ли је БиХ, након 25 година, способна да функционише без Канцеларије високог представника међународне заједнице.

"То је јако тешко одговорити јер видимо да наше политичке елите нису способне да рјешавају проблеме грађана, примарним темама, већ се баве нечим што је на шестом и седмом мјесту по важности за грађане. Конкретно - вакцинација! О томе се не прича", каже политички аналитичар Велизар Антић.

"Очигледно су овдје власти јако, јако расположене да чувају статус кво и високи представник је овдје често потребан због нас самих", додаје аналитичарка Вилдана Селимбеговић из Сарајева.

А да ли су у ових протеклих 25 година високи представници урадили нешто корисно за БиХ или су још више продибили јаз међу домаћим политичарима, али и народима.

"Дало би се много промједбу ставити на рад, рецимо, Педија Ешдауна која је била на фону владавине какву ми већ гледамо од домаћих власти. Међутим, мислим да је много тога учињено што наши политичари не желе да признају", каже Селимбеговићева.

Амтић додаје да се у једномм периоду високи представници јесу понашали као диктатори и колонизатори који имају апсолутну моћ.

Иако се већина аналитичара слаже да је Валентин Инцко био готово непримјетан у свом већ 12 година дугом мандату, посљедњих година из заборава га враћа Милорад Додик. Зашто се Милорад Додик окомио баш на Валентина Инцка, када њих двојцу веже дуга историја сарадње још из првих послератних година када је Инцко био амбасадор Аустрије у БиХ, а Милорад Додик дашак свјежег вјетра на Балкану.

"То је један чудан однос. Када су се високи представници понашали диктаторски, СНСД је подржавао такве одлуке. Сада, када имамо представника који се највише повукао долазе одлуке Милорада Додика да се обрачунава са њим. Убијеђен сам да су мотиви дневнополитички", јасан је Антић.

О одласку високог представника из БиХ одавно се расправља. Савјет за примјену мира још у фебруару 2008. године на састанку у Бриселу утврдио је захтјеве које власт у БиХ треба да испуни како би се затворила Канцеларија високог представника. Ти захтјеви дефинисани су у, сад већ заборављеном програму 5+2 који предвиђа 5 циљева и два услова.

(БН ТВ)