"БиХ дијели корак од ауторитарног режима"

Да је у БиХ демократија тешко достижан идеалан говори истраживање познатог европског магазина. Осим што је најгоре пласирана земља у региону, те што је на самом зачељу, Босну и Херцеговину само корак дијели и од ауторитарног режима. 

Босна и Херцеговина 07.03.2021 | 16:12

У БиХ одавно не станује демократија. Потврђују то и подаци британског магазина „Економист“. Од 167 анализираних држава, БиХ заузела је 101. мјесто. Налази се у групи држава са „хибридним режимом“ којег карактеришу изборне неплавилности, корупција, зависно правосуђе, политичка некултура, недостатак владавине права.

„Ово није демократија, ово је само насиље у БиХ. Битно да има разумијевања, слобода говора, а сад шта је демократија за некога зависи од сваког појединца. Демократије слабо има, свако гледа себе, себе хвали, а друге негирају“, истичу грађани. 

Иако је сада БиХ на корак од земаља са „ауторитарним режимом“, боље рангирана била је до прије само неколико година. Шта се десило у међувремену, због чега грађани не посежу за механизмима заштите својих права, због чега нема грађанског активизма?

„Мислим да су грађани отупили. Они који су хтјели нешто да промијене су углавном или отишли или их једноставно прогута систем. Пронађу своје мјесто у таквом систему и једноставно се помире. Сви смо ми оштри критичари када се ради о некоме другом, али када нама неко близак добије посао преко странке некако смо склони да пређемо преко тога. Мислим да доста грађана РС има директне користи од корумпираног система, добили су посао преко странке, везе тако да они немају мотив да раде на разградњи тог система“, истиче Драган Тодоровић из Центра за људска права Бањалука. 

У БиХ скоро да не постоји област која није уређена законом, међутим основни проблем због којег долази до нарушавања демократије лежи у његовој примјени. Из Институције Омбудсмена за људска права истичу да би се у рјешавање поменутог проблема требала укључити прије свега академска заједница, затим невладин сектор, те новинари. 

„Изузетно добре законе имамо. Ријетко која земља има Кривичне законике као ми, не само Кривичне законике него и низ других закона. Гдје шкрипи? Па шкрипи у примјени. Кога треба прозвати? Министарство унутрашњих послова, полицијске, безбједносне агенције, Тужилаштва, главне службе за ревизије, надлежне органе. Ту је проблем“, истиче омбудсмен за људска права БиХ Љубинко Митровић. 

Догађаји који су услиједили након убиства двадесетједногодишњег младића Давида Драгичевића, покренули су питање постојања грађанске демократије, владавине права, слободе изражавања у РС и БиХ. Протести због неразријешеног убиства су угушени, а појединим члановима групе „Правда за Давида“ стизале су прекрштајне пријаве због јавног изношења критике на рад институција. 

„ Ми смо примјер да у овој држави не влада демократија. Тражили смо да институције раде свој посао и то нам је онемогућено. Ми смо и доказали да је постојала дискриминација над нама. То је Основни суд донио пресуду у  корист нас гдје је доказано да је постојала дискриминација у континуитету од стране полицијских службеника. То и даље постоји и даље ми слободно не можемо протестовати, не можемо носити транспаренте, не можемо ићи испред институција јер полиција одмах долази, хапсе нас, пишу нам прекршајне налоге“, истиче Софија Грмуша из групе „Правда за Давида“. 

На листи индекса демократије боље су рангиране земље региона. На 35. мјесту је Словенија, 59. Хрватска, док је Србија на 66. мјесту. А од БиХ, бољу позицију, осим поменутих држава, заузеле су и Замбија, Уганда, Гватемала, Кенија. 

(БН ТВ)