ПОНОС ПОТКОЗАРЈА: Плакали смо и сјећали се наше патње

Срефлије су удаљене петнаестак километара од Козарске Дубице. Пут од Биљанине куће до школе није тако лак јер пешачи два километра кроз шуму, до аутобуске станице. Овуда, аутобус не може јер је пут узак а на местима блатњав и готово непроходан, нарочито када зазими или се окиша.

- Када нас је наставница немачког језика Мара Крњаић обавестила да дођемо на разговор за филм, ја се у почетку нисам пријавила. Сматрала сам да то није за мене. Нисам имала никаквог глумачког искуства, као ни други у мојој породици. Веровала сам да је то за другу децу, из градова, не за нас из удаљеног села, из планинског краја – износи Биљана почетне дилеме које су је поколебале.

Ипак, наставница немачког је била упорна, није одустајала и њена ученица је прихватила изазов, одлучила да стави на пробу свој глумачки таленат.

Њена сестра Дајана, укључује се у разговор. Она признаје да није веровала да ће Биљана добити филмску улогу.

– Мени је то деловало нестварно, питала сам се како да она добије главну улогу поред толико “правих” глумаца. Смејали смо се на такву причу али када је победила на том избору, схватила сам да је то већ нешто озбиљније – рекла је Биљанина сестра Дајана, ученица првог разреда Економске школе у Приједору, којој је такође припао део сестрине славе.

Њу сада, каже, вршњаци и школски другови ословљавају Дарином сестром.

- Када је Биљана добила позив за снимање, и отишла са филмском екипом, нисмо знали како ће то све изгледати. Она нам је слала поруке, причала о свему али, док нисмо погледали филм на телевизији, нисмо били свесни да је Биљана, коју сада сви ословљавају као Дару, тако добро одиграла узлогу – испричала је Дајана Чекић за Српскаинфо која о снимању филма има много лепих импресија. Све их спонтано реда у албум глумачких успомена.

- Будо ми је баш био тежак, да га носим… То су три брата у једној улози али је један од њих, Лука, био највише у кадру. Њега су сликали крупно а Симона и Јакова, мало шире. Код друге двојице, сличност је велика, немогуће их је разазнати али су сва тројица другачији по понашању. Зато је за различите ситуације, увек на снимању био по један од њих – препричава Биљана доживљаје са снимања филма.

Биљан Чекић је на снимању филма “Дара из Јасеновца” склопила пријатељства, пробудила у себи глумачке амбиције.

- Не знам коју средњу школу ћу уписати али после ћу, сасвим сигурно, на Академију драмских уметности. Мој узор, неко кога много волим је Милош Биковић, он је заиста леп и добар глумац. Волели бих да га упознам, то ми је велика жеља – открила нам је Биљана своје глумачке симпатије и планове.

Божидаркина судбина

У оближњој Великој Жуљевици 1940. године рођена је глумица Божидарка Фрајт. Године 1942. за време Козарачке офанзиве усташе су стрељале њену мајку Виду, а једногодишњу Божидарку Грубљешић заједно с хиљадама козарачке деце протерали, прво у логор у Сиску, а затим у прихватилиште Црвеног крста у Загребу. Ту су је усвојили Катарина и Стјепан Фрајт, супружници без деце, који су је одгајили као своју и дали јој презиме. Тек је 1976. године сазнала своје право порекло, када ју је пронашла њена тетка Дара Грубљешић, првоборац с Козаре и испричала јој истину.

Од Пуцара до Холивуда

Жељко (Џек) Димић из села Пуцари код Козарске Дубице, који је дипломирао глуму на Ли Стразберг Институту у Њујорку 2001. године у класи професора Мајкла Маргота, остварио је свој дечачки сан одигравши осамдесет филмских, позоришних и ТВ улога. Његов глумачки почетак је у вези са гостовањем Јосипа Пејаковића у Дубици, седамдесетих година прошлог века.

- Тада сам се охрабрио, пришао му и рекао - ја ћу ово једног дана играти, бићу глумац као ти. Он се насмејао, потапшао ме љубазно и рекао - да си ти мени жив и здрав, видећемо… – присећа се Жељко Џек Димић, холивудски глумац познат по улогама у серијама “Ред и закон”, “Хаваји 5-0”, “Касл”, “Одстрел”, “Лилихамер”, “ЦСИ”, “Елементарно”, “Стартап”, “Црна листа”… У селу Пуцари живе његови родитељи Боса и Влатко, родбина и много пријатеља. Он је сада становник Њујорка. Америку, каже, воли, али родно место, своју породичну базу, завичај не заборавља.

(Српскаинфо)