Слава због улоге ни најмање није промијенила Биљану

Дванаестогодишња Дубичанка Биљана Чекић, ученица осмог разреда Основне школе “Вук Караџић”, чија је популарност након маестрално одигране главне улоге у филму “Дара из Јасеновца” достигла планетарне размјере, живи исто као и прије, у свом селу Срефлије.

Република Српска 24.02.2021 | 21:31

Пјешке путује у школу, уноси дрва за гријање, чува стоку, брине о млађем брату, помаже у кућним пословима, радује се малим стварима, мада је живот на велика врата увео у глумачке воде.

Ова љупка, искрена и непосредна дјевојчица, која нас је, заједно с баком Надом, старијом сестром Дајаном и млађим братом Сашом дочекала испред куће, на лијепом фебруарском дану, каже да је свакодневно посјећују новинари и да јој стално стижу честитке.

– У моме селу, овдје испод Козаре, сви су гледали филм и плакали. Они долазе, честитају, дају неке поклоне, напримјер јабуке зеленике, чоколаду, врећицу бомбона из сеоске задруге, сокове и тако. Мени баш много значе честитке комшија из села, који су вриједни и добри људи. Они раде на њивама, тешко живе, много су патили у ратовима, али имају добру душу и разумију филм. Они су, исто тако, причали су ми бака и дјед, проживјели и веће патње од оних које су приказане на филму – испричала је Биљана за Српскаинфо.

До школе кроз шуму

Њено село удаљено је 15-ак километара од Козарске Дубице. Пут од куће до школе није тако лак, јер Биљана пјешачи два километра кроз шуму, до аутобуске станице. До њене куће аутобус не може, јер је пут узак, а на мјестима блатњав и готово непроходан, нарочито када зазими или се окиша.

– Када нас је наставница њемачког језика Мара Крњаић обавијестила да дођемо на разговор за филм, ја се у почетку нисам пријавила. Сматрала сам да то није за мене. Нисам имала никаквог глумачког искуства, као ни други у мојој породици. Вјеровала сам да је то за другу дјецу, из градова, не за нас из удаљеног села, из планинског краја – износи Биљана почетне дилеме које су је поколебале.

Прихватила изазов

Ипак, наставница њемачког је била упорна, није одустајала и њена ученица је прихватила изазов, одлучила да стави на пробу свој глумачки таленат.

– Дали су нам да читамо текст из филма… То сам прихватила без великог очекивања, одговорила на све што је од мене тражено и, по мало, заборавила на све. Послије три мјесеца, када су јавили да сам баш ја изабрана за главну улогу, била сам у невјерици… Најтеже ми је било у то убиједити своје укућане, највише старију сестру – присјећа се Биљана првог корака, када су се пред њом широм отворила филмска врата.

Њена сестра Дајана укључује се у разговор. Она признаје да није вјеровала да ће Биљана добити филмску улогу.

– Мени је то дјеловало нестварно. Питала сам се како да она добије главну улогу поред толико “правих” глумаца. Смијали смо се на такву причу, али када је побиједила на том избору, схватила сам да је то већ нешто озбиљније – казала нам је Дајана, ученица првог разреда Економске школе у Приједору, којој је такође припао дио сестрине славе.

Новинари

Њу сада, каже, вршњаци и школски другови ословљавају Дарином сестром.

– Када је Биљана добила позив за снимање, и отишла са филмском екипом, нисмо знали како ће то све изгледати. Она нам је слала поруке, причала о свему, али док нисмо погледали филм на телевизији нисмо били свјесни да је Биљана, коју сада сви ословљавају као Дару, тако добро одиграла улогу – испричала је Дајана Чекић за Српскуинфо.

Након приказивања филма, Биљана је стална новинарска тема.

– Када видим непознат аутомобил, на путу према нашој кући, знам да је то нека новинарска екипа. Није ми тешко да са свима разговарам, јер сам свјесна да су се они потрудили да ме пронађу, да долазе из далека, да то није лако и зато не избјегавам разговоре. Траже ме и у школи. Ђаци ми кажу да сам популарнија од својих наставника, али није тако. Свако има своју улогу, своје мјесто – закључује млада глумица.

Импресије са снимања

Са снимања филма има много лијепих импресија, које спонтано реда у албум глумачких успомена.

– Будо ми је баш био тежак, да га носим… То су три брата у једној улози, али је један од њих, Лука, био највише у кадру. Њега су сликали крупно, а Симона и Јакова мало шире. Код друге двојице сличност је велика, немогуће их је разазнати, али су сва тројица другачији по понашању. Зато је за различите ситуације увијек на снимању био по један од њих – препричава Биљана доживљаје са снимања филма.