Генерације ће памтити његов таленат и животну филозофију
Ђорђе Балашевић, чувени кантаутор, нас је напустио.
Магазин 20.02.2021 | 08:51
Прије четири дана примљен је у Инфективну клинику Клиничког центра Војводине у Новом Саду након што је откривено да је позитиван на корона вирус, а стање му се јуче поподне додатно погоршало усљед ранијих хроничних здравствених проблема.
Вишесатни напори љекара нису уродили плодом и Балашевић је преминуо три мјесеца прије свог 68. рођендана.
Цијели регион је у жалости због великог губитка. Ђорђе Балашевић је био велики умјетник, чија ће дијела живјети много након његове смрти, док је његову животну филозофију дијелило много људи у нашој земљи и државама у окружењу.
– Још мислим да је ово један простор који је издељен цивилизацијски, верски, исцепкан и раздељен, али у спорту, музици, умјетности – то је простор који је компатибилан. Ипак је све отворено од Новог Сада преко Славоније и Подравине до Марибора, све то је измешано. Оно што се десило у међувремену успорило је моју теорију да су сви могли лијепо да живе заједно и одвојено, да буду посебне државе, свака за себе, али без барикада, јарака са пиранама и крокодилима, бодљикаве жице – казао је Балашевић једном приликом за Политику.
Ђорђе је отворено причао о периодима живота када није живио онако како је желио, преноси Блиц.
– У једном тренутку смо Оља и ја остали без кинте, нисам могао да наступам. Оља се запослила у гимназији као професор и тамо је и данас омиљена. Имали смо фазу кад је она са том својом платом од осам марака издржавала све нас, а кроз прозор смо продавали и књиге које смо сами штампали. За ту једну стотку Оља је трчала на пијацу да купи банане, ћурку.
Неки нам не би вјеровали, али нисмо увијек имали новца. Кућа у којој живимо није овако изгледала кад смо се уселили, а жељели смо да је променимо од подрума до тавана, а да се опет ништа не промијени, што је много гори посао него сазидати нову.
Тако да је та посвећеност и то што смо били окренути једни другима био једини начин да се сачува породица. Али, све је то лутрија, треба наћи своју половину негдје у свијету – рекао је својевремено за “Глорију” о тешком животном периоду и супрузи Оливери.
Своју каријеру Ђоле отпочео је прије скоро четири деценије у средњошколском бенду “Жетва” с којим је снимио први сингл “У раздељак те љубим”. Иако му пјесма није била посебно драга, управо она га је и прославила. Свој пут наставља у групи “Рани мраз”. Иза себе има мноштво пјесама које су посвећене његовој музи, Ољи Балашевић, а своје ријечи преточио је и на папир, па тако може да се похвали и са пет књижевних дјела.
Неке од његових најпознатијих пјесама, које годинама не губе на популарности, су “Рингишпил” (“Дај окрени тај рингишпил у мојој глави, то не зна нико, само ти, без тебе дрвени коњићи тужно стоје…), “Лепа протина кћи” (“Још сам био сасвим млад, неке барске птице сам ловио тад…”), “Девојка са чардаш ногама” (“К'о срна ме је гледала, жалосном песмом слуђена, чије си, пиле, пиргаво…”), као и “Дођошка”, “Дивљи бедем”, “Живети слободно”, “Кад одем” и друге.
Ђолетова кћерка Јелена Беба Балашевић подијелила је прије два мјесеца са свима ситуацију са оцем.
– Зовем Ђолета да видим шта ради и почнем разговор са: “Како си”. “Коронуло прилично”. Да, краљ ријечи ме је опет засмијао, али и забринуо у исто вријеме. На срећу, није позитиван на корону, само је позитиван на живот.
У овом сулудом времену гледа како да нас насмије. Коронуо је, дакле, већ од затварања, неизвјесности, лоших вијести сваки дан, бриге – открила је тада на друштвеним мрежама, док је познато да је Ђоле на крају, мало пред смрт, био заражен поменутим вирусом.
(Блиц)
Коментари / 0
Оставите коментар