Избор патријарха прошао "глатко", пред њим бројни изазови

По оцени историчара Александра Раковића избор Порфирија за новог поглавара Српске православне цркве добро решење, и каже да ће пред њим бити бројни изазови,

"Порфирије је у сваком смислу остварена личност, и на плану епархијско-архијерејске службе, и на пољу теологије, и на плану српског патриотизма и других друштвених активности које су за њега биле пребогате. Имамо духовника, млађег патријарха, који ће имати пуно разумевање и за врлине и за мане нашег народа", истиче Раковић.

Поводом медијских написа о извесним поделама и струјањима унутар епископата и међу архијерејима СПЦ уочи изборног Сабора, он каже да се ради о "подоста пренаглашеним медијским уплитањима у читав процес избора".

"Рекао сам након упокојења блаженопочившег патријарха Иринеја у новембру да не очекујем ама баш никакве трзавице и проблеме по питању избора новог патријарха српског и као што видимо, избор је прошао ''глатко'', већ у првом кругу. Три кандидата су имала знатну натполовичну већину што је показало да уживају поверење других архијереја Српске православне цркве", навео је Раковић.

Очување Косова и Метохије као највећи изазов

Упитан за изазове који ће стајати новом патријарху на путу, каже да је то пре свега питање очувања Косова и Метохије у саставу Србије.

"Када је реч о косовском питању, ту ће све остати непромењено и као што је било. Црква је, не сме се заборавити, донела саборску одлуку и има свој став о томе. Патријарх Порфирије ће, нема сумње, заступати тај став, а то значи да ''нема поделе Косова, нема разграничења и било каквих уступака који би утицали или нарушили територијалну целовитост Србије''".

У изазове Раковић набраја и македонско црквено питање и наводи да се ради о сложеном и тешком проблему које изискује договор међу македонским црквеним организацијама.

"Две македонске јерархије треба најпре да се помире међу собом да би се уопште разговарало о обједињеном приступу према Српској патријаршији. Затим, имамо отворено питање демографије, црквеног школства. У нашем националном интересу је да сваки српски свештеник буде и српски родољуб, што значи да треба да има образовање које је ''национално оријентисано''. Такође, остају питања из међуверског дијалога са другим црквама и верским заједницама, као и решавање тзв. канонизације хрватског надбискупа из Другог светског рата Алојзија Степинца", казао је Раковић.

Постојећи Папа, додаје он, је рекао да то свакако за његовог живота неће бити омогућено, остаје да се види шта ће бити када буде изабран неки нови папа...

"Порфирије ће свакако сачекати и новог папу. То је питање које не треба ''гурнути под тепих'' већ на њему радити да би се избегла могућност да наредни папа само то потпише", објашњава Раковић.

На питање да ли ће на мајском Сабору доћи до попуњавања места на челу упражњених епархија, одговара да је то "логично решење".

"Требало би да дође до попуњавања упражњених архијерејских места. Када је реч о митрополији црногорско-приморској, ту би на чело требало да дође владика Јоаникије, садашњи администратор МЦП. У неким другим тренутно не знамо које би било решење и о томе одлучује Сабор СПЦ", указује историчар.

"Српска црква је и словенска и медитеранска"

Поводом спора на релацији Цариград-Москва, он наводи да је за очекивати да се већина архијереја држи "средње линије".

"Мислим да ће бити подржана Москва и она је већ подржана на једном од претходних Светих архијерејских сабора. Речено је да је Кијев односно Украјина њена канонска територија и то се неће мењати. Али, неће наравно доћи до прекида канонског општења са Цариградом због потеза цариградског патријарха. Српска црква је и словенска и медитеранска, као таква блиска подједнако и Русима и Грцима. То се неће мењати ни убудуће", закључио је Раковић.

(Тањуг)