СПЦ сутра бира патријарха: Ево ко испуњава услове

- Рећ је о једном од најугледијих монаха СПЦ. Он ће бити задужен да, по традицији, између три коверте кандидата са највише гласова извуче име новог патријарха. Отац Матеј се сматра једним од највећих духовника у Спрској цркви и истинским Божијим човеком, који је цео свој живот предао Јеванђељу и зато је њему у руке и предат избор новог поглавара - кажу у СПЦ.

Али, пре него што до тога дође, морају да се испоштују бројне процедуре.

На почетку Сабора епископи се заклињу да ће водити рачуна о добру и интересу Цркве, отаџбине и народа и да ће гласати за најољег. Избор патријархза се спроводи тако што се током првог круга гласања учесници Сабора изјашњавају о три епископска кандидата, трајним гласањем. Уколико се после првог круга појави име с натполовичном већином гласова, онда се у другом кругу гласања владике опредељују за остала два кандидата.

Натполовичном већином мора да буде изабрано име другог кандидата. Након тога се улази у завршницу, односно и трећи владика мора да добије 24 гласа како би ушао у траку за патријаршијски трон. Кругови гласања се могу и понављати, све до момента док се не добију имена три обавезна кандидата.

После молитве призива Светог духа монах Матеј ће извући једну од коверата, коју предаје председавајућем Сабора. Архијереј који је до тог тренутка водио Сабор је управо онај који добија част и обавезу да саопшти осталим епископима име новог патријарха. Он отвара и друге две коверте како би се сви учесници Сабора уверили да су избори били регуларни. Након тога се проглашава избор новог поглавара СПЦ.

Митрополит дабробосански и чувар патријаршијског трона СПЦ Хризостом каже да ће се и устоличење 46. патријарха обавити у Пећкој патријаршији.

- Устоличење ће уследити и у Пећкој патријаршији, а Синод ће одлучити када - можда у септембру, октобру - наводи митрополит.

Треба да се зна да се пракса избора поглавара путем апостолског жреба у овом тренутку не примењује нигде у православном сеут. Ни у СПЦ није била присутна све до 1990. године, када је први у духу те апостолске традиције изабран патријарх Павле, заменивши на трону оболелог поглавара Германа, у чијем је мандату и дефинисан овај систем.

Мада је ретка, та пракса је легитимна и проистиче из новозаветног избора апостола Матеја, који је жребом изабран после Јудиног издајства и зато је и уведена у Устав СПЦ. То се десило маја 1967. године на редовном заседању сабора, када је уместо гласања уведен апостолски жреб. Претпоставке су да је то тада урађено како би се онемогућио утицај политике на избор верског поглавара, која је била доминантна у ауторитарном друштву какво је било југословенско време комунизма.

Ипак, и након пада комунизма, жреб је задржан па је и 2010. године тако изабран и патријарх Иринеј, чије је име са још двојицом владника било у затвореној коверти, положеној на Јеванђељу. 

Додуше, Сабор је принцип апостолског жреба 2000. године променио и одлучио да се поглавар опет бира гласањем, међутим, пет година касније, та одлука је повучена. Мотиви тог повлаења били су у томе што се и тада сматрало да је утицај политике на дешавања у Цркви и даље присутан.

Иначе, поред СПЦ, у 20. веку је још само Руска православна црква 1918. изабрала апостолским жреом за свог патријарха епископа Тихона Белвина.

(Курир)