Дан државности Србије-сјећање на Први српски устанак
Широм земље обележава се Дан државности, као подсећање на Сретење 1804. године, када је подигнут Први српски устанак и почело ослобађање од Турске, и исти датум 1835. године, када је донет први модерни устав Србије. Премијерка Ана Брнабић говориће на свечаној државној церемонији у Орашцу, а председник Александар Вучић уручиће у Председништву одликовања заслужним појединцима и институцијама.
Србија 15.02.2021 | 07:10На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић – Карађорђе.
Одлуци о подизању устанка претходила је Сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.
Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље.
Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године.
Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.
Према речима немачког историчара Леополда Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.
Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.
Сретењски устав донет 1835. године
На Сретење 1835. године у Крагујевцу је донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије.
Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник.
Такво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован.
Велике силе сматрале су га превише либералним – у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.
Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.
После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно промењеним околностима, Србија је у саставу федералне Југославије четири пута усвајала највиши законодавни акт, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. године.
(РТС)
Коментари / 11
Оставите коментарСад ће
15.02.2021 06:27Додик брзо у БГ да покаже ко је први човјек код срба
ОДГОВОРИТЕРе
15.02.2021 15:54Додо је сједио у првом реду. И он воли те историјске заврзламе које не воде нигдје
борац
15.02.2021 06:44А гдје је Баја немозе без њега.
ОДГОВОРИТЕРе
15.02.2021 12:43Отисао је рудоња и бисерка. Морају неколико стотина борацки примања потросити.
!!
15.02.2021 07:18Републици Србији честитам дан државности и СРЕТЕЊЕ да ако Бог да доживи да испуни своју давну жељу и да се врати на Београдски пашалук јер то ЗАИСТА ЗАСЛУЖУЈЕ.СРЕТНО!!
ОДГОВОРИТЕРе: !!
15.02.2021 07:20Де објасни засто то заслузује?
срб
15.02.2021 07:53Придрузујем се зељама.
Рере
15.02.2021 08:14Па ваљда је јасно: толика је била прије
Ре: рере
15.02.2021 08:34Аха, добро па кад је тако ајд' онда јос коју годину уназад...
Ре!!
15.02.2021 21:29Срам те било! Како зелис другом нека теби буде, лицно теби!
Аха
15.02.2021 08:21Јака држава потлацених људи
ОДГОВОРИТЕ