Додик није заказао ниједну редовну сједницу

Тек након што је Савјет министара почело са одржавањем сједница, створена је нова блокада и то она у раду Предсједништва Босне и Херцеговине, које скоро три мјесеца није одржало редовну сједницу.

Наиме, задња редовна сједница Предсједништва Босне и Херцеговине одржана је 19. новембра 2020. године. Од тада је прошло више од 80 дана, а да ниједна редовна сједница није одржана, што значи да обиље материјала – међународних споразума и других важних докумената из надлежности ове институције није усвојено.

Јасно је да се вакуум у Предсједништву поклапа са доласком Милорада Додика на позицију предсједавајућег Предсједништва БиХ, што се десило 20. новембра 2020. У читавом досадашњем току свог предсједавања, Додик није заказао ниједну редовну сједницу.

Истина, у наведеном периоду одржано је неколико ванредних, углавном телефонских сједница, које су се односиле на горућа питања, попут ангажовања Оружаних снага за рјешавање мигрантске кризе и слично.

Међутим, ванредне сједнице немају капацитет да буду замјена за редовне сједнице, на којима Предсједништво БиХ разматра читав дијапазон важних аката за све сфере босанскохерцеговачког друштва.

Важно је узети у обзир да је Додик дио овог периода провео у изолацији, када је био заражен коронавирусом, али, чак и када се изузме период од двадесет дана које је Додик провео на лијечењу, остаје питање зашто је преосталих мјесец и по Предсједништво БиХ у блокади.

Члан Предсједништва БиХ из реда бошњачког народа Шефик Џаферовић је прије неколико дана у интервјуу за телевизију Н1, на питање зашто нема сједница, казао да је "нема оправдања да се од 20. новембра па до данас није одржала ниједна редовна сједница".

Амерички амбасадор Ерик Нелсон током недавног састанка са члановима Предсједништва "позвао је чланове Предсједништва БиХ да задрже лидерску позицију у будућим корацима ка бржем провођењу реформи", што је требало охрабрити Предсједништво, али очигледно се Додик оглушио и на овај сигнал.

Већ дужи период Додик је, у обрачуну са опозицијом, створио такву климу, у којој се долазак на сједнице у Сарајево и функционалност институција тумачи као политички неуспјех српских политичара, а природна посљедица је тиха, и засигурно циљана парализа институција.

Ако имамо у виду да се почетак блокаде у Предсједништву поклапа са деблокадом у Савјету министара, очигледно је да је Додикова тактика да не допусти да раде све институције.

Тако када ради Савјет министара не ради Предсједништво, када ради Предсједништво не ради Парламент, итд. Деблокада једне институције Додику је "изговор" код међународне заједнице, а блокадом друге стјече политичке поене у националистичким круговима.

Међутим, овакво исцрпљивање спречава било какав озбиљнији реформски замах и наноси штету грађанима, посебно онима чији животни проблеми чекају рјешавање на редовним сједницама, а сигурно је да и остали политички представници и међународна заједница сносе дио одговорности и морају предузети одлучније кораке да се обустави наведена блокада и допусти институцијама да продишу.

(Клиx)