Тешко вријеме за наше људе-Све мање посла у Европи

Да корона-криза није прошла и да су негативне посљедице утицаја на привреду и даље видљиве доказ су вијести са тржишта рада које претходних дана стижу из свих крајева свијета.

Регион 09.02.2021 | 11:59

Можда за грађане Србије најбитније вести о паду индустрије Немачке, затим расту незапослености у Аустрији, али и томе да у тој земљи прети талас стечајева у гастрономији и туризму, управо областима у којима је запослен највећи број наших грађана.

Како више од 500.000 Срба живи у тим земљама, а углавном су запослени у туризму, продаји, угоститељству или грађевини, велики број њих је остао без посла већ у првим налетима корона вируса, односно утицаја на привреду, док и они који су задржали своја радна места сада стрепе.

Ипак, како су то и раније објаснили економисти, пораст незапослености је практично само један од начина суочавања са последицама утицаја короне, те да европске земље су богате па себи могу да приуште пораст незапослености и ту ситуацију да људи на неки период пређу на социјална примања.

Како је то оценио Владимир Глигоров, дугогодишњи сарадник Бечког института за међународне економске студије, који иначе, живи у Бечу, држава је радницима прво помагала за плате, а сада се и држави и послодавцима више исплати да им плаћају накнаде за незапослене док сви чекају да се оконча епидемија.

Тешка ситуација није заобишла ни Шпанију, Америку и Велику Британију, како истичу тамошњи медији, где су мере закључавања многе оставиле без посла.

Немачка

Према најновијим статистичким подацима, Немачка индустрија је у децембру имала прву стагнацију након седам узастопних месеци раста.

Мере ограничења у земљи и иностранству с циљем сузбијања пандемије ковид-19 ограничиле су извозно оријентисани производни сектор у највећој европској економији. Тако је индустријска производња у последњем месецу 2020. забележила нулти раст на месечном нивоу у односу на навише ревидирани показатељ од 1,5 процената у новембру, објавио је Савезни завод за статистику Дестатис.

Да су послови у турзму и угоститељству већ потпуно заустављени, свима је већ неко време јасно, али оно што сада брине јесте да је главна кочница у децембру био грађевински сектор, где је производња пала за 3,2 процента. То је поред наведених, још један сектор који запошљава велики број грађана Србије.

Оно што тамошње власти наводе као негативно, јесте и то што су будући изгледи индустријског сектора и даље пригушени, с обзиром на то да развој пандемије ствара "уска грла" у снабдевачком ланцу индустрије полупроводника.

Аустрија

Из Аустрије практично не престају да стижу вести о повећању броја незапослених. Крајем јануара је број незапослених достигао 535.470, што је за 27 одсто, односно 114.769, више него у јануару 2020. године.

И тамошњи министар рада недавно је указао да се посебно мера закључавања негативно одражава на тржиште рада.

"Биланс у јануару показује да смо и даље, због пандемије, у веома тешкој ситуацији на тржишту рада", казао је министар рада Мартин Кохер.

Директор Сервиса за запошљавање (АМС) Јоханес Копф навео је да је посебно негативна ситуација у туризму, и да је у тој привредној грани незапосленост, у поређењу са јануаром прошле године, удвостручена.

Управо су нам стигле вести и о проценама да је око 30.000 предузећа у тој земљи пред стечајем, а да су осим угоститеља и хотелијера, у великој невољи продавнице широм Аустрије.

Наши грађани тамо су махом запослени у туризму и угоститељству, у производњи али и као продавци. Стога забринутост не чуди. Тешко су, како се у извештајима наводи, погођени и фитнес центри, који и даље остају затворени, а који су до сада изгубили најмање 30 одсто својих сталних муштерија.

Америка

Крајем 2020. непрекидни раст броја заражених корона вирусом натерао је многе локалне заступнике у Америци да уведу нове мере. То се одразило на запосленост, тим више што је доношење новог плана опоравка вредног 900 милијарда долара стигло, како упознати тврде, прекасно, на самом крају децембра.

Сматра се да је сада 10,1 милион незапослених, што је готово двоструко више него пре кризе.

Но тај број обухвата тек део људи који су остали без прихода јер више од 17 милиона Американаца прима накнаду за незапослене, показују подаци објављени у четвртак.

"Званично је стопа незапослености 6,3 одсто. Но велики број људи је у априлу отишао с тржишта рада и од јуна се практично нико није вратио. Стопа незапослености је уствари готово 8,3 одсто", истакао је Џејсон Фурман, економиста у Петерсон институту за међународну економију (ПИИЕ) у објави на Твитеру.

Више од трећине незапослених је без посла дуже од шест месеци, а шест милиона људи ради скраћено радно време.

(Блиц)