"Пад од 4% много је више него што БиХ може поднијети"

Рецесија којој смо свједочили у БиХ у 2020. години била је једна од најдубљих рецесија током посљедњих деценија, а њен непосредни утицај смо видјели по томе што су многи људи остали без посла, рекао је у интервјуу за "Независне" Емануел Салинас, шеф Канцеларије Свјетске банке за Босну и Херцеговину и Црну Гору.

Босна и Херцеговина 09.02.2021 | 08:02

- Ова криза је истакла потребу за бројним реформама, којима би се осигурао економски раст на стабилнијим основама", казао је Салинас.

Он каже да посљедње прогнозе говоре да ће у 2020. у Босни и Херцеговини доћи до економског пада за око четири процента, углавном као посљедица повећаног броја нових случајева заразе ковидом-19, пада потрошње, инвестиција и потражње из иностранства.

"То је још знатно мањи пад него у неким другим европским земљама, али за бх. економију то представља снажан пад с обзиром на то да је она доста мања него што би могла и требало да буде. Раније смо процијенили да би уз раст од три процента годишње, који је биљежен у претходних пет година, било потребно више од 100 година да БиХ достигне животни стандард ЕУ. Иако неки могу рећи да четири процента није претјеран пад, много је више него што БиХ може приуштити", казао је у интервјуу Независним.

Према његовим ријечима, рецесија којој смо свједочили у БиХ у 2020. била је једна од најдубљих рецесија током посљедњих деценија.

"Њен непосредни утицај смо видјели по томе што су многи људи остали без посла. На основу службених статистика, до сада је затворено око 40.000 радних мјеста. Знамо да је много више радних мјеста изгубљено која су у неформалном сектору и које статистика не евидентира", казао је он.

На питање који су разлози пада БДП-а у БиХ, Салинас одговара да пандемија доводи до промјена у привреди, производњи, услугама, чак и друштвеним интеракцијама на начине које тек сада почињемо разумијевати, али које ће вјероватно бити дуготрајне.

"Неки ће сектори из свега изаћи јачи, а други, који су и раније били осјетљиви, ће се суочити с убрзаним трендом пада. Те се промјене одвијају на глобалном плану и још је прерано да би се увидио њихов крајњи ефекат. Ова криза је истакла потребу за бројним реформама, којима би се осигурао економски раст на стабилнијим основама. Оно што сада видимо је да су слабости које су постојале и прије кризе сада само још више повећане самом кризом", навео је Салинас.

Он је нагласио да је бх. економија у великој мјери зависна од владиног сектора, насупрот приватном сектору, као и од потрошње, насупрот инвестицијама.

"Криза само погоршава ове слабости у смислу извора раста, а реформе које су биле потребне и прије чини још хитнијима у наредном периоду. А кад је ријеч о појединим секторима као што је здравство, знали смо и раније да су присутне слабости у смислу могућности пружања услуга и здравствене заштите која је потребна становништву, а криза, без сумње, намеће додатни притисак на сектор и поткопава свеукупну одрживост самог сектора у дугорочном периоду", наглашава он.

Додаје да многи људи одлазе из земље у потрази за приликама на неком другом мјесту, приликама које им се не пружају овдје у земљи.

"То представља губитак људског капитала, који себи земља не може приуштити. Разумљиво је зашто многи иду у потрагу за приликама другдје. Није ствар у недостатку прилика, већ и у недостатку јасне визије. Не постоји ни кохерентност између прилика и улоге власти у олакшавању људима да искористе прилике", констатовао је шеф Канцеларије Свјетске банке за Босну и Херцеговину и Црну Гору.

Да ли имате податке колико се због ових разлога повећало сиромаштво у  БиХ у току 2020. године, он каже да док се приходи и могућности за запошљавање у БиХ смањују због пандемије ковида-19, недостатак ажурних званичних података о сиромаштву онемогућава процјену повећања сиромаштва и смањује могућности за идентификацију најугроженијих домаћинстава и доношење ефективних политика као одговор на очекивано повећање сиромаштва.

"Посљедњи званични подаци о сиромаштву у БиХ су из 2015. У недостатку ажурних података провели смо симулациону анализу на почетку пандемије у 2020. да бисмо предвидјели утицај пандемије на сиромаштво, тј. број људи који живе са мање од 205 КМ мјесечно, по особи. Резултати су показали да би више од 85.000 људи могло осиромашити у 2020. без владине помоћи, као и да многи од тих који би вјероватно запали у сиромаштво нису били обухваћени програмима социјалне заштите прије појаве пандемије", казао је Салинас.

Каже да су оба ентитета донијела мјере за заштиту фирми и домаћинстава, као што су субвенционисање најниже плате и социјалних доприноса за фирме погођене ковидом-19.

"Те су мјере донекле ублажиле утицај почетног шока, међутим с обзиром на то да се не прикупљају подаци о кретању прихода и потрошње, њихов свеукупан ефекат на сиромаштво није у потпуности познат. Ова криза је показала потребу да власти у БиХ спроводе одлучне активности у правцу усвајања политика транспарентности података, редовног спровођења истраживања, да би се пратио пулс земље и јавности правовремено пружале информације", закључио је он.

(БН)