Огледало власти Српске: Тужна прича бившег борца ВРС

Од ратних дешавања прошло је 26 година, а за то вријеме борац ВРС Јован Радић добио је свега 120 марака борачког додатка. Живот на ивици егзистенције његов је пут, док чека од Бироа за запошљавајње обећаних два мјесеца, колико му треба за остваривање права на инвалидску пензију.

Република Српска 04.02.2021 | 10:40

Јован Радић до 92 године  радио је у Фабрици мотора Раковица. Међу првима на бранику отаџбине, данас остављен и заборављен од свих, Јован Радић мјесечно од државе за учешће у рату добија свега десет марака… Ратни вихор, преко Дрине, одвео га је на брчанско ратиште… Пристојан живот  предратне радничке класе замијенио је пушком, а потом И оскудицом заборављеног борца…

“Ја сам повратник из Србије, док се већина ових богатих склањала, ја сам се морао вратити овамо И добио сам пушку И отишао сам на ратиште, гдје сам провео 36 мјесеци”, прича Јован Радић, бивши борац ВРС из Доње Буковице код Бијељине. Он каже да од државе није добио ништа, само 120 марака борачког додатка, јер је у другој категорији.
 
Данас у  59. години живота Јован је осуђен  на чекање инвалидске пензије, јер  његова радна  књижица биљежи непуних 15 година стажа.

“Имам око 11 година стажа и Влада што је платила пар година, а фаи ми два мјесеца за стаж од 15. година рада, што ми је Биро за запошљавање обећао да ће ми платити”, објашњава Јован Радић, бивши борац ВРС из Доње Буковице код Бијељине.

Посљедњих двадесет година, Радић живи на породичном имању у Доњој Буковици, са болесном мајком Ружицом..  Брига о старици И немаштина нарушило му је већ начето здравље...  

“Живим од мајчине пензије, то је породична пензија, наслијеђена од оца. Добијамо 200 марака”, каже Радић и додаје да само он зна како живи.

Живот у вјечитом грчу  са питањем шта ће нови дан донијети, није само Јованов терет него и његове мајке, која је на прагу девете деценије, али и даље брине за свог сина…

“Ја бих их молила као драгог Бога  да они лијече тебе, ти ћеш умријети прије мене, а шта ћу ја онда”, поручује мајка Ружица са постеље.

Ни новца, ни помоћи, ни случајног пролазника, на оронулом огњишту породице Радић у Доњој Буковици, већ годинама само бриге и проблеми…

“Кисне ми ова зградица, кисне ми кров од куће гдје живим, ја бих то поправио да то могу, али немам новца за те радове”, каже Јован Радић.

Запуштено имање Радића, дан за даном крчми живот једне старице и њеног сина – заборављеног борца ВРС.