Пораст штедње у банкама доказ да нешто шкрипи у друштву

Штедња грађана Републике Српске у трећем кварталу прошле године већа је за два одсто у односу на исти период 2019. године. То је показатељ дубоке болести у друштву, поручују економисти.

Република Српска 02.02.2021 | 19:44

Штедња грађана Републике Српске, укључујући и текуће рачуне, износи 3,6 милијарди КМ на крају трећег квартала прошле године и већа је за 61,4 милиона КМ или два одсто у односу на крај 2019. године. Овај податак звучи као апсурд с обзиром на то када знамо да већина радника нема ни просјечну плату, а да просјечна пензија износи око 390 КМ.

- Пораст штедње у банкама показатељ је да у друштву нешто не штима, да га нагриза болест која не даје могућност привреди да се развија. При томе камате на штедњу су безначајне и износе од 0,3 до 2 посто, док камате за привреду износе око 4 посто, а за становништво око 7,5 посто, каже економиста Алекса Милојевић.

“Новац тражи сигурност, а у банакама је заштићен чврстим девизним курсом, непромјенљивом вриједношћу. Онда народ не пита за камату него пита за сигурност, нарочито они који су били у привреди, па су били стечаји, па су пропали. Они су главне штедише”, каже Милојевић.

Значи, каже Милојевић, имамо једну структуру штедње која је крајње неповољна гдје мали број људи има огромне штедне улоге.

“То значи да сви они стечаји који су се догодили у привреди и немогућност инвестирања, доводи да новац бјежи у банке. Значи новца нема у привреди, а у банкама је на врло ниској камати и то је једна дубока економска болест”, каже Милојевић.

Највећу корист на крају извлаче банке, каже Милојевић и додаје да је за  напредак и развој кључно питање својине. На Западу један посто крупних предузећа доноси 80 посто богатства. А да би било крупних предузећа мора постојати развијена акционарска својина, а ми то немамо.

“Ми имамо индивидуалну приватну својину која завршава у приватним предузећима, а мала предузећа нису у стању да повуку значајнија средства из банака, да направе значајније инвестиције, да издрже конкурентски притисак са Запада”, објашњава Милојевић.

Док не ријешимо проблем својине, нема помака. Новац који лежи у банци и не улаже се ни у какву инвестицију је заробљен новац. И умјесто помјерања напријед, тапкаћемо у мјесту.

БН ТВ