Животна прича чувене Марије из Жикине династије

Као гром из ведра неба данас је одјекнула вест да је, изненада, у Атини преминула Бобина Марија. Баш под тим именом, генерације филмских гледалаца запамтиле су Риалду Кадрић Шебек (1963-2021), девојку љупког и чедног осмеха, још у првом од осам наставака серијала Зорана Чавића, под називом "Луде године"...

Магазин 26.01.2021 | 22:44

Лепа Риалда потом се изгубила из наших живота, мењајући места боравка и занимања, а онда летос, изненада, обрадовала носталгичну публику потврдивши да ће поново постати Марија у новом филму о "старој" породици, Жикиној династији...

Риалдин животни пут, на неки начин, симболично је затворио круг који је у међувремену "обишла" цела земља: од доба невиности и (бар привидне) безбрижности, егзила, одлазака и повратка, до животних преиспитивања и сналажења.

"Зашто да живим у акваријуму усред океана?", упитала се Риалда у једном од првих разговора по повратку у Београд за наш лист, објашњавајући у једној реченици шта је то после много година, водило преко Велике Британије и Америке, до родног града да још једном покуша у њему да пронађе своје окриље и мир. Овог пута дошла је у "својству" психоаналитичког психотерапеута, која је сада са дистанце посматрала своју филмску младост и животно сазревање.

Јер, имала је само четрнаест година када јој је припала улога гимназијалке која доживљава своју прву велику љубав, а с њом и непланирану, малолетничку трудноћу. На филму јој се десио и први пољубац, изненадна популарност и прерано сазревање.

- Тек касније сам схватила колико је то за мене био изазов. Била сам стидљива, али сам знала зашто то радим. Да сам се нашла у сличној ситуацији као Марија, ја бих се одмах поверила родитељима. Био би то најкраћи пут до решења. Мада не и најлакши - причала нам је Риалда у зиму 2019, док је као психотерапеут учестовала у стварању представе "Кад је Ниче плакао" на сени "Вука".

Иако су је многи одмах "видели" као глумицу, уписала је књижевност. А онда, само једном, конкурисала на ФДУ. Изашла је на пријемни са Стриндберговом "Госпођицом Јулијом". Професор Миленко Маричић питао ју је зашто није узела "Коштану".

- Одговорила сам: "Зато што с њом не могу да се идентификујем и да је разумем".

Припремила сам, такође, Катицу из "Радована Трећег". И ја и сала смо се тресли од смеха, Ипак, речено ми је да се не бих уклопила у такву улогу са овим мојим лицем. А за мене су неки привлачни глумци најбољи комичари: избламирати се, извући из себе идиота, ставити своју сујету под лупу - константан је изазов - говорила је.

На пријемни се више није враћала. Завршила је Филолошки факултет, потом и мастер студије. С дипломом светске књижевности из Лондона је за РТС слала колумне и радио-прилоге, почела да сарађује са Би-Би-Сијем, пожелела да оде у Париз. А онда, 1997. године преселила се у САД, јер је за "Глас Америке" радила још из Британије. На новом радном месту, у Вашингтону, слушала је приче колега ратних ветерана:

- "Глас Америке" није била институција која је производила новинарство, већ одржавала флоскуле тог система. Ветерани су били ту да би ћутали и нешто радили, да се не би бунили. Од њих сам чула и за психотерапеута Дејвида Гроуа, који је држао радионицу и предавања у Њујорку. 

Радио је са људима који су или имали тешке ратне трауме, или су били уметници који су преживели велике физичке несреће. Оног тренутка кад сам схватила да имам "два цекина" да платим школовање, кренула сам у тренинг - открила је како се заинтересовала за психологију.

Две године касније, када је почело НАТО бомбардовање Југославије, вратила се у Лондон и кренула на личну психоанализу. Завршила је још један мастер. После клиничке праксе, потражила је посао у Британској националној здравственој служби, наставила у терапеутским центрима, да би се њен живот од 2016. године све више окретао ка завичају. Када је дошло до "брегзита", Риалда је пожелела да родни град "преиспита" као потенцијалну "базу за старост". У Београду је почела да води и семинар који се звао "Филм и психоанализа".

Потражили смо је поново на вест о наставку чувеног серијала.

Јавила се на свој британски број, с одмора на једном од грчких острва.

Ведро и одмерено, потврдила је да ће се опет појавити у улози Марије.

Породична прича о Жикиној династији добила је "породични наставак": аутор претходних сценарија био је Јован Марковић, док је ново остварење постало задатак за његову ћерку Милену, песникињу и драмску списатељицу.

Филм је требало да режира Милан Коњевић.

- У последње време уочавамо све већи недостатак хумора, па и живости човека да га препозна у свакодневним ситуацијама и реагује као животиња која се смеје.

Људи су се идентификовали с фамилијом Жике Павловића и Милана Тодоровића, они су заправо "проговарали" о томе колико породица утиче на однос појединца према друштву - изјавила је тим поводом Риалда и додала:

- Ако гледамо шта се сада догађа, онда узроке треба тражити у времену у коме их нисмо уочавали, али су се стварали. Моја јунакиња Марија нема контакт са родитељима због њихове опседнутости престижом, снобизмом, клишеима и лажном егзистенцијом...

Очигледно је да су већ тада почели да нестају наративи, родитељи нису много разговарали са децом. Данас је још горе због рапидне дигитализације...

А онда, спонтано, "круг" и наш разговор затворио се причом о психотерапији:

- Циљ терапије је репарација.

Врло често помињем јапанску вештину крпљења грнчарије: златом се испуњавају пукотине.

Могућност да стварате контакте из којих извире хумор, значи правити златне репарације у својој души и односима.

А то је за мене много велика ствар.

Важно је упознати себе и прихватити живот какав јесте, учити из унутрашњих конфликата, знати како од трагедије направити подношљиву свакодневицу.

Са "трона" Жикине династије отишли су глумци Драгомир Бојанић Гидра, Марко Тодоровић и Јелена Жигон, а од пре два дана и њихова Марија. У животу је била једна и јединствена.

Да ли ће јој на филму наћи замену - рано је за причу.

(Новости)