БиХ нема вакцине против короне, а нико није крив?!

Босна и Херцеговина је, због свог сложеног уређења, мноштва нивоа власти и преплитања одговорности, вјероватно идеалан примјер државе гдје уз врло мало енергије можете оправдати јавашлук, нерад и неспособност пребацујући лоптицу у туђе двориште.

Посљедњи сликовит примјер или цасе студy је сага о набавци вакцина. Готово је иритантно свакодневно слушати најаве, оправдања и изазивање којекакве спремности да набавимо вакцину, "богду" течности за спас властитог становништва.

И док земље регије, које јесу и требају бити мјерна јединица БиХ, увелико вакцинишу и већ наилазе на нове изазове, БиХ је до сада исказала спремност да набави вакцине.

Истина, у Федерацији БиХ постоји одређени план вакцинације, додуше на папиру, али пракса грађанима не даје право на оптимизам. И ако се замислите и покушате уперити прстом у кривца због којег немамо вакцина и због којег ћемо их вјероватно добити минимално, нећете га наћи.

Слика и прилика регије

Осврнемо ли се накратко на регион, ситуација је сликовита и јасна. Србија је вакцинисала више од 300.000 грађана (Пфизерова, руска и кинеска вакцина), а Хрватска више од 50.000 (Пфизерова и Модернина). Кључне мјере у борби против пандемије су објављивали или премијер или предсједник државе. Били су персонификација некога ко се узима за одговорну особу. А уколико ту особу покушате пронаћи у БиХ, биће то тешка мисија.

Државни ниво БиХ је тек прошле седмице саопштио да ће набављати вакцину директном куповином. То су саопштили у тренутку када је већина залиха распродата и када се већ увелико прича о недостатку вакцина.

Државни ниво пуна два мјесеца није урадио ништа да грађани ове земље добију вакцину на вријеме. Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија се позивао на Цоваx умирујући јавност да је то најсигурније и да он ништа не може урадити.

Државна министрица цивилних послова Анкица Гудељевић се позивала на процедуре за званично подношење иницијатива, закључака, док смо паралелно чекали било какву донацију, попут оне коју смо данас добили од УНИЦЕФ-а, у виду два фрижидера за чување Пфизерових вакцина.

И умјесто да говоримо о регистрацији грађана за вакцинацију, о редовима за вакцинисање, о отварању нових пунктова, БиХ није почела вакцинисати ни здравствене раднике, нити старију популацију.

А закон?

Да сложеност бх. (не)уређења добије на динамици, у причу се укључују кантони. Тако један по један најављују да ће сами себи набављати вакцине. Како? Гдје је сада позивање на Закон о јавним набавкама? Како је могуће да Западнохерцеговачки кантон најављује да ће приватна веледрогерија набављати руску вакцину и да ће се грађани моћи пријавити за вакцинисање?

О каквом нивоу ангажираности говоримо најбоље илустрира податак да је Федерално министарство здравства прошле седмице преко амбасада Русије и Кине затражило да им од произвођача вакцина доставе сажетак карактеристика њихових вакцина.

Мир, мир, нико није крив

На крају, Предсједништво БиХ "није криво" јер се ослонило на Савјет министара. Тегелтија и министрица Гудељевић су се ослонили на Цоваx и процедуре.

Ентитети кажу да су сами немоћни и да се зна план, иако министра здравства Федерације БиХ, напримјер, у јавности виђамо сваких неколико мјесеци. Кантони кажу да неће никога чекати, да ће сами за себе набављати, односно играти се државе.

Лидери странака дају политичке изјаве, помало критикују, али се не осјећају одговорним. А ни апели менаџера здравствених институција нису превише гласни.

Само је једно сигурно. БиХ се успјешно ослања на донације, на Цоваx који ће као групна куповина стићи посљедњи. А ко зна, можда су наше власти овако свјесно поступиле у циљу стјецања имунитета крда прије вакцинације, само је упитно како ће умирити савјест због оних које су можда могли спасити правовременом набавком вакцине.

(Клиx)