Шест година од смрти Кемала Монтена: Разболео се од туге због распада Југе!

Певач и кантаутор Кемал Монтено преминуо је на данашњи дан, 21. јануара, пре шест година.

Магазин 21.01.2021 | 17:39

Он је 2015. године изгубио битку због компликација, које су уследиле након трансплантације бубрега. 

У његовим песмама преовладавали су стихови о љубави, о ономе што је осећао и доживљавао, а оне које ће увек бити упамћене су “Некако с прољећа”, “Није хтјела”, “Вратио сам се животе” и многе друге. 

У једном од последњих интервјуа Кемал је истакао колико му значи супруга Бранка, за коју је говорио да му је највећа стваралачка инспирација. 

- Наравно, моја Бранка је прва, а за њом долазе моја деца, унуци. Ипак, Бранка је посебна и специфична, моја љубав, моја снага, мој највећи пријатељ и највећа страст! Бранка и ја смо се упознали на сарајевском корзоу. Имала је само 17 година, а ја две и по године више од ње. Од тренутка када смо се упознали знали смо да смо суђени једно другом, а да нисмо погрешили, потврђује то што смо и дан-данас заједно. Венчали смо се када сам изашао из војске 26. јуна 1971. године. Наредне године у фебруару нам се родила ћерка Адријана, а две године касније и син. 

На питање да ли га мучи носталигија за прошлошћу, Монтено је тада одговорио: 

- Јооој, стално плачем за старим добрим временима. Мислим да сам се од југоносталгије разболео.  Као Југословени смо били поштовани и цењени свуда у свету, а данас смо подељени, ограђени, кубуримо са бесом и сиромаштвом, а лека нигде, јер свака Титина република постала је државица, убијена бедом и лако је газдовати њом и народом. Нисам из те приче, вратите ми време љубави и моје раје. Грозим се ових подела: ми смо ми, а ви сте ви, они су они, тако да више ни не знам ко је, ко! Тако да су људи мог кова збуњени и повукли се у себе, устукнули пред овим набуситим. Дошло неко чудно време да данас више не знам ни ко сам, а ни шта сам...Претурили сте преко главе и тешку болест.

- Најтужнији период мог живота је био април 1992. године, када се распала бивша Југославија. Обишао сам цео свет, али нигде нисам видео лепшу земљу. Поносан сам на све сусрете са председником СФРЈ Јосипом Брзом Титом. Мада га нисам лично упознао, певао сам му крајем 1970. године у Бугојну. Тито је био у лову, а Даворина Поповића и мене су увече позвали да председнику отпевамо неколико песама, јој моје тадашње радости. Од туге за Југом сам се разболео. Тешке године донеле су и нарушено здравље, па су ми пре 20-ак година установили дијабетес, а онда су дошли проблеми са срцем и сада чекам нови бубрег, а у међувремену повремено скочим на дијализу - говорио је својевремено он. 

Извор: Курир.рс Фото: принтсцреен