Важно је што ће привреда бити у приоритету власти

 Предсједник Привредне коморе Републике Српске Борко Ђурић изјавио је да постоје благе назнаке економског раста, те да је јако важно да ће привреда бити у врху приоритета у овој години.

"Јако је важно за нас да ће, према најавама надлежних, привреда бити у врху приоритета у овој години, одмах иза здравственог сектора. Сличан приступ заузеле су и водеће земље ЕУ", рекао је Ђурић у интервјуу Срни.

Он је истакао да ће у наредном периоду пословање привреде првенствено зависити од ситуације у вези са вирусом корона у Српској и БиХ.

"Надамо се да ћемо ове године више причати о економском расту, чије се благе назнаке сада осјећају, него о овој пошасти која нам је нанијела велику штету", рекао је Ђурић.

Он је оцјенио охрабрујућим благи опоравак појединих грана привреде и веће наруџбине од иностраних партнера у посљедњих неколико мјесеци, што представља добру основу за почетак 2021. године, додајући да то неће бити довољно да се санира минус који је забиљежен првенствено у првим мјесецима пандемије.

Ђурић је подсјетио да је за девет мјесеци 2020. године вриједност извоза Републике Српске износила 2,77 милијарди КМ, од чега је 85 одсто остварила прерађивачка индустрија.

Најзначајнији сектори привреде, а посебно прерађивачке индустрије, који највише и доприносе укупном извозу, јесу области металске индустрије, текстила, коже и обуће, као и дрвне индустрије, у којима послује највећи број извозно оријентисаних привредних друштава.

Он је рекао да очекује да сектор туризма, као и предузећа која се баве превозом путника и даље буду највише погођени, али да ће се подршком осталим гранама привреде створити могућности да се додатним мјерама санира штета у најугроженијим секторима.

ПОСЉЕДИЦЕ ПАНДЕМИЈЕ

Ђурић је, говорећи о негативним посљедицама вируса корона на привреду Српске, навео да је пад тражње у еврозони, као највећем извозом тржишту Српске, довео и до смањења индустријске производње у Републици Српској, која је у 10 мјесеци 2020. године мања од истог периода 2019. за 8,3 одсто, од чега је највећи пад од 12,7 одсто евидентиран у прерађивачкој индустрији.

Он је навео да је поремећај ланаца снабдијевања и мања потражња из земаља ЕУ и Цефта региона довео до пада производње и продаје извозно оријентисаних компанија, те је забиљежен негативан тренд укупне спољнотрговинске активности - Српска је забиљежила пад извоза од 261 милион КМ, док је вриједност увоза била мања за 310 милиона КМ.

"Посебно нас треба забринути то што ове показатеље упоређујемо са 2019. годином, која је, у привредном смислу, била много лошија од 2018. године", рекао је Ђурић, додајући да је Привредна комора Републике Српске од почетка пандемије била врло активна и да је креирала низ мјера, од којих је већину усвојила Влада Српске.

Према његовим ријечима, све те предложене мјере имале су два циља, да се сачувају предузећа и радна мјеста.

(Срна)