Најзначајнија српска улица у Бијељини

Пролазећи кроз Бијељину 1664. године турски путописац Евлија Челебија, у свом познатом дјелу Сијахатнама (Путопис), о Бијељини је, поред осталог записао и ово: То је мејсто пуно башчи и зеленила у којем хиљаде птица својом мелодијом освјежава људску душу”.

Република Српска 08.01.2021 | 08:00
Најзначајнија српска улица у Бијељини

Данас, нажалост, тих башчи нема, нити честог умилног птичијег појања, али има прича о њима и успомена које покушавамо да оживимо...

Срби се у градове у старој Босни досељавају тек од 1859. године, након Хатишерифа, или такозване Ђулхане, када се под притиском западних сила Турска мало либерализује. Тако је и са Бијељином, а Стара српска чаршија настаје у данашњој улици Светог Саве, најзначајнијој српској улици, гдје се гради и прва православна црква.

“Први пут се помиње, тачније сам почета градње, може се наћи у списима једног аустро-угарског шпијуна, који је пролазио кроз Бијељину 1867, гдје стоји да је њена градња почела на данашњој локацији. 1892 је освјештана, значи 5 година је трајала изградња. Владика зворнички Дионисије је освјештао за Ђурђевдан. На данашњој локацији постоји дакле 148 година”, појашњава Зоран Мидановић, кустос историчар у Музеју Семберије.

Урбана легенда каже да је извјесна ханумица Османбеговић, из бијељинске беговске породице, поклонила земљу за изградњу цркве.

У њеној непосредној близини је била Митрополија, гдје је становало свештенство. Преко пута цркве, од 1838 године, била је Српска основна школа, данашња Свети Сава. 1902. године добила је данашњи изглед, што је коштало тадашњих 70.000 круна.

“То су заиста била огромна средства. То би се данас претворено мјерило у милионима марака. Обезбиједила их је Српска православна општина и локални богати Срби. Израдитељ је био Петер Фаф, Нијемац из Новог Села. Од 1902.-1918. године постоји као Српска школа, када за вријеме Краљевине Југославије постаје Комунална школа, као и она до Музеја Семберије. Од 1919.-1926. дограђује се тадашња бијељинска Гимназија, тако да је овдје био центар бијељинског школства последњих више од 100 година”, наводи Мидановић.

Дјеца из свих виђенијих породица похађала су Српску школу, односно Гимназију. Ту је службовао и Јован Дучић од 1893.-1894. године.

“Међутим, пошто је написао једну пјесму која се звала “Босна” у којој је наводио да је Босна сиротица која је под туђинском управом, експедован је у “босански Сибир”, како су тада звали Ливно. Ко год је био кажњен у Босни да више не може да ради свој посао, слат је у тај тзв. “босански Сибир”” прецизан је Мидановић.

У међувремену је поставио представу Светислав и Милева, Јована Стерије Поповића, која је одиграна за Светог Саву 1894. у старом Хотелу “Дрина”, али и оставио чувену бијељинску легенду о његовој несрећној љубави са првом бијељиснком пјесникињом Магдаленом Живановић, у чијој родитељској кући је становао.

Ову школу је похађао и Родољуб Чолаковић, славни комунистички револуционар, први предсједник Владе БиХ после 1945.

“Прва генерација је имала само 30-так гимназијалаца, али је то било сасвим довољно. Тако да је Гимназија прошле године прославила 100 година, што је заиста риједак јубилеј, поготово на балканским просторима”.

Преко пута Цркве и Старе српске школе била је чувена бијељинска српска кафана “Звијезда”. Мидановић о њој каже:

“Само да напоменемо да је стари ток Дашнице ишао од Гвоздевића, поред данашње зграде “Бледа”, кроз улицу Милоша Обилића и уливао се код садашњег Министарства пољпривреде. Код кафане је био један мостић, а преко пута та чувена кафана. Људи су свраћали после литургије, била је то дуго једина и најстарија српска кафана у Бијељини.”

Прва кафана настаје око 1865. године, а на њеним темељима ниче нова 1871. и њен власник је Саво Петровић звани Звијезда, син првобитног власника Ђоке Петровића. Стара "Звијезда" имала је спрат са "мусафир одајама" гдје су одсједали путници намјерници.

Поред куваних или јела по наруџби, у свакој соби је, поред лежаја од гвозденог кревета, на располагању био: стојећи гвоздени умиваоник, лавор, бокал с водом за пиће, канта воде за умивање, пешкир. Нова "Звијезда" је имала двије сале, а између њих су била хармоника врата.

Ту се окупљао гро свијета што из града, што из села, а кафана је била мјесто стециште важних догађаја из историје града. Тако је 1899. године на иницијативу виђенијих грађана и вјерника у њој одржана Оснивачка скупштина Српског пјевачког црквеног друштва „Србадија“ у коме је приликом оснивања било око 40 мушких и женских гласова.

“Вјероватно су људи чули и за потписивање Конкордата, тј. споразума тадашње Владе Краљевине Југославије са Ватиканом у погледу вјерских права Католичке цркве. Завјереници Срби који су се томе противили у овој кафани су 1937. године одржали чувени протестни митинг.

Жандармерија је интервенисала, протестни митинг се претворио у крваве демонстрације. Рањено више демонстраната и жандарма, било је и мртвих. Конкордат је ипак потписан и давао је Католичкој цркви право да буде “држава у држави”.”

Кафана је постојала скоро један вијек. Била је саграђена од цигле произведене у Девалдовој циглани, на Пет језера. Од 1936. године, што је било ријетко у граду, у кафани су се вијести и музика могли чути са новог "Филипс" радија.

Срушена је између два свјетска рата. Поред  “Звијезде”, омиљене кафане Бијељинаца биле су Кафана у Парку, те кафана “Зора”, у бијелим солитерима, која је дуго година радила.

“Она је дуго била средиште боемског живота у Бијељини. А да не помињемо Градску кафану у згради општине, која је укинута 1992. године. Била је у строгом центру града и била је појам. Тадашњи бијељински интелектуалци су се ту скупљали, био је ту билијар, чувене погачице, тако да је била и за дјецу и за одрасле”, каже кустос-историчар у Музеју Семберије.

Улица Светог Саве је до 1992. носила назив “Чика Јова Змај”, као и Градско обданиште које се у њој налази.

“Оно је направљено, ако се не варам у другој половини 70-тих, тада се звало Хајрија Јахић, по сестри народног хероја Фадила Јахића Шпанца.”

Улица Светог Саве води од споменика Војислава Кецмановића Ђеде, до кружног тока на Диздаревић плацу. Настањивале су је углавном старе српске трговачке породице Митриновићи, Живановићи, Поповићи, Настасићи, Пајкановићи, ту је и кућа Јакова Семе, јевреја, чувеног сајџије до ИИ свјетског рата...

БН ТВ

Коментари / 9

Оставите коментар
Name

Комуниста

08.01.2021 07:46

Свака цаст за текст, лијеп опис једног града. Имао бих само једну примједбу, Срби се 1859 не досељавају у градове старе Босне вец се врацају. Срби су ту и прије зивјели вјековима, док их Турци нису протјерали у суме. А у тим дивним градовима остали су да зиве турци и са њима срби потурице.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ре

08.01.2021 13:05

Види се да сте били у сумама..тамо вам је и мјесто

Name

Кикс

08.01.2021 07:54

Турци нас довели дали земљу и цркву направили

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ре

08.01.2021 10:36

Не смије се то на глас реци.

Name

Директ

08.01.2021 17:07

Тако је, када историју учиш од доласка Турака на ове просторе.

Name

КОМУНИСТА

08.01.2021 18:41

Нико овдје никога не вриједја, само морамо историју сви знати. А историја казе да смо ми Срби били и прије Турака овдје. А исто нам се мора дати и то за право да смо по одласку Турака своје Србе који су примили муслиманску вјеру помогли и прихватили као своју брацу.

Name

Оља

08.01.2021 08:24

Није лосе повремено завирити у историју, тек да нас то подсјети да је и прије текао зивот, у неким сегментима и бољи и занимљивији, него овај данасњи.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ре

08.01.2021 10:52

Бас тако.Цини ми се по овом тексту да је било пуно мање мрзње него сада.

Name

Злата

08.01.2021 11:42

Волела сам овај град . Због топле и широке душе њених људи. Тај народ је знао да живи и ужива. Да се дружи. Била су то лепа времена!

ОДГОВОРИТЕ