У БиХ има преко 600 милионера и скоро стотину мултимилионера

Подаци говоре да у БиХ има око 600 милионера и скоро стотину мултимилионера који располажу са око пет милијарди КМ, што довољно говори колики је јаз између богатих и сиромашних. Такође, говори и о томе да су заказале институције које би требало да воде рачуна и о енормном богаћењу, али и о људима који су у стању социјалне потребе, сматра социолог Владимир Васић.

Иако за сваки нови отказ и за сваки забрињавајући економски показатељ власт може оптужити пандемију, економска криза у Босни и Херцеговини траје много дуже, а јаз између богатих и сиромашних само се повећава. И док неко има за аутомобил од пола милиона марака, већина грађана живи на рубу егзистенције.

Свако вријеме носи своје бреме, али оно се не дијели једнако бар у БиХ. У вријеме сваке кризе највише је испаштао обичан народ, тако је и сада. И последња корона криза најмање је погодила оне са дубоким џепом, као и оне у државним јаслама.

С друге стране, бројна мала предузећа су затворена, а радници остали и без цркавице коју су зарађивали. За то вријеме док тону у све веће сиромаштво, сопственим очима гледају како богатство богатих још расте. А терет неправде постаје све тежи.

- Подаци говоре да у БиХ има око 600 милионера и скоро стотину мултимилионера који располажу са око пет милијарди КМ, што довољно говори колики је јаз између богатих и сиромашних. Такође, говори и о томе да су заказале институције које би требало да воде рачуна и о енормном богаћењу, али и о људима који су у стању социјалне потребе - сматра социолог Владимир Васић.

“Каг говорим да треба да воде рачуна о људима који се енормно богате првенствено мислим са законског аспекта, да се испита на који начин ти људи долазе до великих свота новца, на који начин шире своје богатство, на који начин се енормно богате”, каже Васић.

“Потребно је уредити систем на начин равномјерне расподјеле. Постоји систем социјалних давања, али та политика не може бити пресудна за сузбијање овог феномена. Социјална давања морају бити усмјерена на радно неспособно становништво, дакле пензионерима инвалидима и неким другим категоријама који нису радно способни. Држава треба да обезбиједи могућност радно способног становништву да ради и зарађује за свој живот”, каже економиста Мирјана Орашанин.

Међутим, велики проблем у БиХ је што највећи дио радника не може зарадити за нормалан живот без многих одрицања и што је великим дијелом и радничка класа на ивици сиромаштва.

Сит гладном не вјерује. Па тако и не чуди много податак да је за најскупљи аутомобил у прошлој години издвојено преко пола милиона марака, те да је у години короне скочио и увоз сребра, злата и драгуља у БиХ.

“Они који су богати они немају мјере, користе своје богатсво, раскош док остали се боре за преживљавање. Дакле, нема свијести, а првенствено свијест треба пробудити код политичара који терба да уведу нову политику. Тај тренд промјена полако долази у БиХ. Видјећемо у којој ће се мјери то развијати, ја сам оптимиста. Мислим да су промјене у БиХ неминовне”, сматра Орашанин.

“Просто морамо да будемо друштвено одговорни сваке двије, односно четири године, у том демократском смислу да будемно одгворни да нешто промијенимо”, истиче Васић.

Криза у Босни и Херцеговини нажалост ће потрајати. Како год, кризу ће осјетити најугроженији и најсиромашнији. А кризе није било нити ће је икада бити за оне који возе аутомобиле од неколико стотина хиљада марака, опушке отресају у пепељару од неколико хиљада марака, а за нерад бивају чак и награђени.

БН ТВ