Они су наслиједили личну имовину Арчибалда Рајса

– Човек који је задужио Србе, чувени форензичар који се истакао радом на истраживању злочина над срспким становништвом у време Првог светског рата, др Арчибалд Рајс, показао је и доказао колико је волео нашу земљу и колико ју је познавао, као и све особине нашег народа.

А, његови једини наследици су управо Срби, брачни пар Гачић, Никола и Мирјана из Горњег Милановца.

„Арчибалд Рајс се није женио, побратимио се са својим пријатељем Алфредом Фавром, који је имао четворо деце, а у Рајсовом тестаменту којим он оставља све управо Алфредовој деци, наводи се да онај који буде његов наследник мора бити ожењен Српкињом. Троје Фаврове деце су умрли веома млади и остао је само син Димитрије, који је у Швајцарској упознао моју тетку и оженио се.

Њих двоје нису имали деце и након њихове смрти, ја сам постао једини правни наследник чувеног Арчибалда Рајса. Пре десетак година кад је тетка умрла, дошла су два човека и саопштила ми да сам га ја наследио. Ми смо живели са њом годинама уназад, тако да нисам био изненађен, али свакако је велика част и за мене и за моју породицу“, изјавио је Никола за РИНУ.

У аменет овом Горњомилановчанину од познатог професора остале су личне ствари, које немају можда велику материјалну, али имају изузетну историјску и симболичну вредност. Већину је Никола дао на трајно чување Музеју Криминалистичко-полицијске акадмије у Београду.

„Остале су његове личне ствари, сто, столице, писаћа машина коју је користио, луле, штапови, његови лични портрети које су сликали познати уметници тог времена. Желео сам да људи и поштоваоци његовог лика и дела, могу да виде те његове ствари. Код нас сам задржао само део једног сервиса, као и триптих који је добио од војника на Солунском фронту који је и Арчибалд Рајс лично прошао са српским народом.

Тај триптих чувао је тог војника, затим је био Рајсова амајлија и желео сам и ја да чува моју породицу. На њему се налази и посвета“, каже једини наследник Арчибалда Рајса.

Како је једини наследник чувеног форензичара иако нису у крвном сродству, Никола се труди да не укаља углед и поштеним радом оправдава оно што је добио. У родном селу бави се пољопривредом, а са супругом и троје деце живи у Горњем Млановцу.

„Много људи је долазило до наше куће да види личне Рајсове ствари. У неким тренуцима чак су долазили и пуни аутобуси туриста и тако смо одлучили да поклонимо његове личне ствари и ставимо на место где ће бити лако видљиве и доступне свима који поштују његов рад и дело. За Србе је много учинио, а његове књиге обишле су свет и захваљујући томе многи су се упознали са злочинима који су учињени над нашим народом“, рекла је Николина супруга Мирјана која је и сама криминолог, а свој специјалистички рад посветила је управо Рајсу.

Арчибалд Рајс рођен је 08. јула 1875 године, звање доктора хемије стекао је већ у 22. години, и бива изабран за асистента за фотографију, а потом је постао признати доцент за ту област, на Универзитету у Лозани.

На позив српске владе Рајс је 1914. године дошао у Србију да истражује злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом. Написао је многе књиге и радове поводом тога, а често је слао извештаје који су објављивани у угледном часопису неутралне Швајцарске. Тиме је као угледни професор и криминолог извештавао свет и кварио пропагандну слику Немаца и Аустроугара о Србима као дивљачком народу.

Преминуо је 8. августа 1929. године у Београду, од последица можданог удара. Сахрањен је са војним почастима и по православном обреду, а по сопственој жељи његово извађено срце однесено је у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима Солунског фронта.

(Курир.рс/РИНА)