Питање „живота и смрти“ за Џулијана Асанжа

У понедељак британски суд саопштава одлуку да ли ће оснивач Викиликса бити изручен Сједињеним Државама којима је стао на жуљ кад је открио њихове ратне злочине. Однос према Асанжу посматрачи називају тортуром.

Свијет 03.01.2021 | 08:59

Притисак је огроман. Затвореник се налази у самици у лондонском затвору максималне безбедности у Белмаршу. Нилс Мелцер, специјални представник УН за борбу против тортуре, чак говори о тоталној изолацији – облику лишавања слободе у којем се затворенику ускрац́ује контакт са другим затвореницима и са спољним светом.

Затвореник је Аустралијанац Џулијан Асанж (49) иза кога је седам година азила у амбасади Еквадора у Лондону, а пред њим претња да ц́е остатак живота провести иза америчких затворских зидова под условима које Мелцер описује као мучење.

Џулијана Асанжа америчке власти вец́ десет година прогоне као непријатеља државе. Открио је њихове мрачне тајне. Судија Ванеса Бараитсер саопштиће у понедељак (4. јануар) у Лондону одлуку да ли ц́е оснивач платформе Викиликс бити изручен САД.

За Маргит Штумп, посланицу Зелених у Бундестагу, овај поступак је „ватрено крштење за западну заједницу вредности“. Заједно са посланицима Социјалдемократа, Демохришћана, Либерала и Левице, Штумп је средином децембра основала групу у Бундестагу под називом „Слобода за Џулијана Асанжа“.

Она је за ДW рекла да се поступком за екстрадицију „крши владавина права“. Све започиње чињеницом да јој као посматрачу процеса није омогуц́ен приступ суђењу. „Често сам била у Турској, и нисам имала никаквих проблема да уђем у судницу“, каже Штумп, правец́и поређење које баш није пријатно за Велику Британију.

Диктатори се радују

Диктатори су одавно схватили: прогон Џулијана Асанжа масовно подрива кредибилитет западног света као заговорника људских права.

Пример? Почетком новембра дописница ББЦ Орла Гуерин суочила је председника Азербејџана Илхама Алијева са питањима о слободи штампе у његовој земљи. Он јој је узвратио да – с обзиром на третман Асанжа – Британија нема право да другим државама држи предавања о људским правима и слободи штампе.

Нилс Мелцер није само специјални изасланик УН за борбу против мучења, он предаје међународно право на Универзитету у Глазгову и упознат је са британским правом. Његова оцена обрачуна са Асанжом је поражавајуц́а: „Процес јасно крши основне стандарде људских права, правила судског процеса и владавину закона.“

За Мелцера је мотив за такво понашање очигледан, имајући у виду Асанжова откриц́а о америчким „ратним злочинима, корупцији и другим озбиљним злочинима“. „САД покушавају да криминализују истраживачко новинарство, а британски систем нажалост следи САД.“

Мелцер је 21. децембра апеловао на америчког председника Доналда Трампа да помилује Асанжа током својих последњих дана у Белој куц́и.

Браниоци људских права су шокирани

Репортери без граница (РОГ) помно прате поступак. Међутим, Кристијан Мир генерални директор РОГ у Немачкој, за ДW каже да се све одвија под „потресним околностима“. Он је више пута био у Лондону ради праћења процеса и оптужује британске власти да „систематски покушавају да спрече међународне посматраче да раде свој посао".

Чак је и загарантовани приступ видео-преносу процеса био ускраћен у кратком року. Малобројним посматрачима није било дозвољено да уђу у судницу – морали су да гледају лош видео пренос у одвојеној соби, под изузетно непријатним условима и на ниским температурама.

На крају је РОГ била једина невладина организација која је била присутна на суду сваког дана суђења.

О исказима сведока – вец́ину њих је позвала одбрана – шеф Мир каже да је постало јасно да је „ово питање слободе штампе“, али и „питање живота и смрти Џулијана Асанжа“. Психолози и психотерапеути, па чак и психијатар тужилаштва, говорили су о веома проблематичном здравственом стању Асанжа. „Постоји акутни ризик од самоубиства у тоталној изолацији“, рекао је Мир.

Што се тиче одлуке која се очекује у понедељак, Мир каже: „Одувек сам говорио да је ово политички процес. То значи: постоји политички притисак. А то значи – колико год то било тужно и трагично – не бих био изненађен када би суд одобрио изручење.“

Жалбени поступак – до Европског суда

Без обзира на пресуду, обе стране имају могућност жалбе. После две инстанце у Великој Британији, поступак изручења могао би завршити пред Европским судом за људска права. Питање да ли ц́е Џулијан Асанж бити изручен САД могло би да се вуче још годинама.

Због тога је стручњак УН за питања тортуре Нилс Мелцер 8. децембра званично позвао британске власти да Асанжа одмах пусте из затвора. Власти Велике Британије могле су да га ставе у куц́ни притвор док траје поступак изручења. Мелцер је нагласио да Асанж није осуђивани злочинац, него превентивно затворен док се не доносе одлука у вези са изручењем.

За то постоје истакнути примери и то баш у Великој Британији: Чилеанском диктатору Августу Пиночеу деведесетих година било је дозвољено да удобно чека свој поступак изручења у вили ван Лондона. Масовни убица је чак могао да за Божиц́ прими свештеника, који је стигао специјалним авионом из Чилеа.

(ДW)