Икона Године

Крај је године - вријеме проглашења најуспјешнијих личности 2020. у разним областима - спорта, музике, економије, финансија, привреде, чак и политике, иако у овој посљедној готово да и нема конкуренције Драшку Станивуковићу.

Република Српска 31.12.2020 | 19:32

Пише: Слободан Васковић

Међутим, није ми циљ да га прогласим за личност године; Штавише, уопште то нећу учинити, иако је остварио историјску побједу над СНСД-ом, који је двадесетдвије године суверено владао Бањалуком, уздрмао ту странку у коријену и изложио је унутрашњим турбуленцијама, које су из дана у дан све веће;

Као и пукотине у ткању режима, које Додик, престрављен за будућност своје политичке каријере, више ни не покушава покрпити.

А требао је, према обећањима која је дао у најужем руководству, то учинити до краја децембра, што је већ пролонгирано за крај јануара, када ће се пролонгирати за крај фебруара…

Станивуковић је због историјске побједе изложен невиђеном прогону, језику мржње, мржњи, подметањима…, неријетко и од оних који себе ките “најјачим протагонистима демократских вриједности. 

То је цијена бављења политиком у БиХ, а описани напади неће престати; Штавише, биће појачани, јер је нови градоначелник Бањалуке у само неколико дана проведених на власти, показао да зна шта хоће и да зна владати и то, засад, врло добро; Што је сигуран знак нових још жешћих удара на њега. 

(Свједочи то и чињеница да је по објављивању имена и презимена запослених у Градској управи, те њихових диплома, интернет страница Града "пала", а хостинг налог суспендован. Све се десило непосредно прије краја радног времена.)

У нападима ће предњачити СНСД-ове кртице из такозваног “цивилног сектора” и сличан талог који се, наводно, бори за демократију, наводно бори против Режима, тако што је све лошије скривен испод Додиковог шињела. И неких других много опаснијих и разорнијих Источних Шињела!

 

Дуга је 2021., биће времена да их листом разлистам, све са доказима.

Крај је 2020. и, за разлику од других, ја ћу прогласити Икону Године.

То је, без конкуренције, Свети Никола из Луганска, у позлати, којег је Додик, 14.12.2020., поклонио Сергеју Лаврову, Министру спољних послова Русије, не схватајући да упада у Руску верзију “Гвоздене Њушке”, која му не дозвољава да проговори још од 15.12.2020., када је задњи пут имао обраћање јавности.

“Гвоздена Њушка” је морбидна и ужасавајућа справа за мучење из Средњег вијека која је спречавала жртву да вришти и запомаже. Уочљиво је да Додик нити вришти нити запомаже (иако би то најрађе чинио), јер му је Руска “Гвоздена Њушка” то онемогућила, а да му чак справу (што је врло цивилизовано) нису ни ставили на главу.

Зато је послужила Икона Светог Николе, украдена из Луганска, којом је Лавров Додика јавности представио као лажну икону, брутално га кажњавајући за издају Руских интереса у БиХ, што је било потписивање “Програма реформи БиХ”/АНП-а, који је у сједиште НАТО пакта у Бриселу послан 23.12.2019. године.

Додик је добио неколико пута отворену подршку за изборе од Владимира Путина, а, заузврат, је обећао да ће спријечити пут БиХ у НАТО;

Након потписивања и слања АНП-а у Брисел, Москви је јасно да од спречавања тог пута нема ништа, што не значи да неће немилосрдно још неколико пута протјерати Додика кроз “Гвоздену Њушку”, како би тај пут опструисали и учинили што споријим.

Свети Никола из Луганска је показао да је Лавров прави Свјетски дипломатски Бард о чему свједочи и његово суптилно, филигранско, елегантно стављање Додикове политичке главе у Руску “Гвоздену Њушку”, што може на тај начин учинити свега неколико особа на Планети.

Свети Никола из Луганска није само означио почетак процеса одвлачења Додика на депонију по Руском сценарију и у њиховој режији, већ му је, до даљњег, учинио недоступним мјеста пребивалишта, банковне рачуне и некретнине у Москви и цијелој Русији.

Уз све то, Додик је још увијек толико уплашен да му не помаже ни “вода преко машица”, “салијевање страве оловом”, сви “записи”, а “корона” у којој се “налази” више личи на политичку короту за самим собом.

Свети Никола из Луганска у БиХ је начинио права чуда - отворио је, уз све наведено, и два истражна поступка о томе како је из Луганска стигао у БиХ, а стизао је два пута; Оба пута илегално!

Свети Никола из Луганска, иако украден и два пута илегално унешен у БиХ, дејствовао је и на Међународној политичкој сцени, гдје су његово враћање у БиХ и захтјев да се истражи како је први пут илегално ушао у БиХ, послужили као Руска порука Партнерима из Класе Но1!

Други пут га је Лавров вратио легално, да би тиме Планети, а не БиХ, посебно не Додику, показао да Русија не полаже право на Луганск и Доњецк (непризната конфедерација НовоРусија), што је, итекако, значајна порука другим Велесилама и самој Украјини о чијој територији се ради. 

Крим је већ сасвим друга и завршена прича; Крим је од 2014. године саставни дио Руске Федерације, иако то Свијет не признаје и Русија је због тога већ шест година под санкцијама.

Крим јесте отета територија, али ће о томе, његовом статусу, одлучити, на крају Велике Силе и, на овај или онај начин, се договорити. Не постоји, како ствари стоје, ни минимум шанси да се Русија одрекне Крима!

Како год буде, важно је истаћи да је Лавров у Руској акцији, проведеној у БиХ, под именом “Гвоздена Њушка”, био Бриљантан!!!  

Свети Никола из Луганска наставиће своје дејствовање у БиХ и у 2021. години; Многима оно неће бити пријатно, али “Божија воља” је неумољива.

Свети Никола из Луганска тешко да може помоћи Валентину Инцку да задржи позицију Високог представника за БиХ, коју жели да преузме Њемачка.

Инцко није лош човјек за дружење, попити кафицу, попричати...; Одлична је мета за увреде и пљување, вријеђање, ниподаштавање, али, иако безгранично толерантан, мало шта корисно, прецизније, готово ништа, није урадио за вријеме свог мандата у БиХ. 

И када је могао није реаговао, већ је “Кризица” ћутао. При том не мислим ни на какву употребу Бонских овлаштења, против таквих алата сам, а не вјерујем ни да ће их упоптребљавати нови Високи представник уколико “Кризица” политички не преживи кризицу, продуковану из Берлина, која пријети да га врати у родну Аустрију.

 

Треба бити реалан - Инцко не заслужује више позицију Високог представника; Не заслужује је већ одавно, јер је претворио у пљуваоницу лажне иконе Додика и њему сличних.

Уз то, потпуно је јасно да без снажног ангажовања Њемачке у БиХ, заједно са САД-ом, држава не може изаћи из муља у којем се налази. 

Њемачка жели да нови Високи представник буде Кристијан Шмит и, према мојим информацијама, врло чврсто стоји иза њега.

Да ли ће то бити Шмит или неки други политичар којег Берлин предложи зависи од њихових договора са кључним партнерима, примарно САД-ом, али је неспорно да улазак било ког “Шмита” у БиХ значи гурање Аустрије на страну и улазак Њемачке на њено мјесто. 

 

Њемачка је, кроз вијекове, готово увијек Аустрији препуштала рјешавање питања у БиХ; Још из периода Аустроугарске, што је голим оком видљиво.

Истина је и сљедеће: Ма колико “билдали” аустријски политичари никада неће нити могу бити конкуренција њемачким.

Управо из Аустрије је био највећи број Високих представника у БиХ - два (Волфганг Петрич и Валентин Инцко), иако је та земља врло мала у оквирима ЕУ! Чак је и шеф Делегације ЕУ у БиХ Јохан Сатлер Аустријанац. Ни он, досад, није ништа направио, осим што се финансијски изванредно умрежио са локалним Феудалцима.

Њемачка, ту нема дилеме, настоји преузети иницијативу у БиХ, што је одлична вијест за државу. И договориће то са САД-ом, а мање је битно да ли ће то бити Кристијан Шмит или неко други.

хттп://слободанвасковиц.блогспот.цом/