ВОА: Шта је сврха Лавровљеве посјете дијелу Балкана?

“Боравак шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова на Балкану може се разумети као настојање да обезбеди снажнију подршку за Русију – имајући у виду скоро преузимање мандата нове америчке администрације”, рекао је за Глас Америке Пол Мекарти регионални директор за Европу Међународног републиканског института (ИРИ).

Регион 17.12.2020 | 09:16

Мекарти, између осталог и стручњак за Балкан, сматра да Русија, како указује, жели да покаже да је играч на кога се може рачунати.

“Могуће је да је забринута да би нова администрација, у договору са европским савезницима, могла да оснажи ангажман у региону”, примећује Мекарти у писаном одговору за Глас Америке.

Сергеј Лавров, руски министар спољних послова током претходна два дана обишао је три земље Западног Балкана: Босну и Херцеговину, Србију и Хрватску.

БиХ је обухваћена Стратегијом проширења Европске комисије из 2018. – али још није добила званичан статус кандидата за чланство у ЕУ. Србија последњих шест година преговара о чланству у процесу промењивог учинка – док је Хрватска, пре више година завршила процес евроатлантских интеграција, 2009. чланством у НАТО и 2013. у Европској унији и примењује санкције према Русији уведене због руске анексије украјинског полуострва Крим 2014.

Фредерик Бен Хоџис, бивши главнокомандујући америчких копнених снага у Европи, његов боравак у Србији видео је као могућу прилику да се српским властима пренесу неке поруке које, како каже, оне можда нису спремне да чују.

Хоџис, сарадник вашингтонског Центра за анализу европске политике (ЦЕПА), каже да је чињеница да су руски званичници јавно одбацили тврдње да је новоизабрана Влада Србије, како је указао, у мањем обиму оријентисана према Русији у односу на прошле.

“Међутим, чини ми се да Влада Србије постаје мање посвећена у традиционалним односима према Кремљу. То, на пример показује, однос нове министарке енергетике према директору српске гасне компаније – која сарађује са Газпромом. То би такође могао бити разлог Лавровљеве посете. Мислим да расте притисак у тим релацијама и надам се да ће Бајденова администрација бити спремна да пружи руку председнику Вучићу”, рекао је генерал Хоџис за Глас Америке.

У 2020, години на измаку, Србија није отворила ниједно преговарачко поглавље са Европском унијом, што су поједини представници земаља чланица образлагали тиме што је у недовољној мери спровела реформе у областима владавине права, борбе против корупције, заштите новинара и слободе изражавања.

Пол Мекарти примећује да би Русија такво стање ствари могла искористити за додатно одвраћање Србије од пута ка чланству у Унији – али није сигуран да би такве тежње могле имати учинак.

“Будућност Србије је на западу – у Европској унији. Једноставно, Русија не располаже довољном економског моћи да задовољи потребе Србије. Са друге стране - да ли ће Србија задовољити критеријуме Европске уније зависи од ње саме. Русија ће настојати да ствара хаос употребом дезинформација у погледу напредовања Србије ка ЕУ. Али, мислим да неће успети у томе. У наредним годинама на Београду је да донесе значајну улогу”, указује Мекарти – стручњак америчког Међународног републиканског института.

Упркос томе што је очигледан део одговорности Србије због застоја на путу евроинтеграција – Фредерик Бен Хоџис сигнализира да је потребно сагледати и шта се дешава на другој страни.

“Не ради се овде само о Србији! Европска унија још није отпочела преговоре ни са две НАТО чланице. Нажалост, то би Кремљ могао искористити да одвуче читав Западни Балкан и источни Медитеран – уколико нисмо на опрезу и спремни да се такмичимо на свим пољима. Европска унија има много проблема са кредибилитетом.

Одлуке доноси споро и неспретно. Изостају снага и посвећеност за пријем нових чланова за Западног Балкана. Народи Балкана и њихови политички представници свесни су да је чланство још далеко. Србија је потписала добар споразум у Белој кући у септембру – тако да то што у преговорима није отворено ниједно поглавље последица је притиска ЕУ и њених разочарања у дијалогу Србије и Косова”, подвлачи Бен Хоџис у одговору Гласу Америке.

Иако на путу приступања Европској унији, што подразумева и усклађивање спољне политике са том заједницом, Србија одржава блиске политичко-економско-војне везе са Русијом. Недавно је у Уједињеним нацијама гласала против резолуције којом је Русија позвана да повуче трупе са украјинског полуострва Крим које је анектирала 2014. године. Такође, Србија веома често организује јавне приказе наоружања и оруђа набављених из Русије или Кине, по цени и условима који су јавности Србије најчешће у потпуности непознати.

Ипак, генерал Хоџис несагласан је са тумачењима да би избор нове америчке администрације могао утицати на некакав вид заокрета у односима Србије и Сједињених Држава који су, чини се, били унапређени за време мандата председника Доналда Трампа.

“Верујем да је Србија вољна да настави са побољшањем односа са Сједињеним Државама. Трампова администрација није повукла признање независности Косова. Искључиво је помагала тај процес. Напоре и иницијативе у вези са дијалогом Србије и Косова, “Мини шенгеном” и иницијативом "Три мора" требало би да настави и Бајденова администрација. Ако неко разуме колико су Србија и Западни Балкан данас другачији – онда је то изабрани председник Бајден. И када је посетио Србију док је био на функцији потпредседника пре неколико година – јасно је показао то разумевање”, подвлачи Бен Хоџис.

Србија и Косово су, након периода сукоба са краја деведесетих година прошлог века и интервенције НАТО-а којом је рат завршен, у процесу преговора о нормализацији односа који трају скоро десет година. Дијалогу Србије и Косова посредује Европска унија – а годину на измаку обележио је појачан ангажман администрације одлазећег председника Доналда Трампа и потписивања споразума о економској сарадњи две стране у Белој кући.

“Мислим да Београд жели да нађе начин да превазиђе питање Косова – без жеље да превише пружи другој страни”, примећује Пол Мекарти.

“Србија жели чланство у ЕУ – али, са друге стране стране, не жели да остави утисак као да се пребрзо одриче много тога. Јер би то могло да изазове катастрофалне резултате на наредним изборима”, мишљење је стучњака Међународног републиканског института.

“Тренутна ситуација на Косову је прилично несређена. Само партија премијера Хотија подржава дијалог са Србијом. Мислим да ће ствари постати јасније када, почетком 2021, буду одржани избори. До тада не видим да би могло бити икаквог напретка. А, са друге стране, делује да Београду одговара чекање”, Мекартијев је закључак.

Са друге стране, међутим, генерал Бен Хоџис сматра да је, како каже, лопта сада у дворишту Београда.

“Који би Бајдену требало да покаже колико је напредовао. Тако што ће изручити све који су одговорни за ратне злочине на Косову и може тражити да Косово учини исто – уместо што негира Милошевићеве злочине. Београд је демонстрирао да Србија 2020. није Србија из 1999. Требало да појача присуство у Вашингтону, Бриселу, Берлину, Паризу и Лондону. Требало би да одвоји питања Републике Српске и Косова. Господин Додик, нажалост, причињава штету тиме што наставља да повезује та два питања”, сматра генерал Хоџис.

Стручњак вашингтонског Центра за анализу европске политике (ЦЕПА) очекује да ће Сједињене Државе наставити Србију да посматрају као партнера у региону.

“Да ће Србији пружити опције које су боље него зависност од Кремља. Мислим да млади у Србији од тога нису много добили. Шта је добро произашло из тога? САД могу да понуде боље прилике у смислу улагања у економију. Али, Србија сама себи не помаже када у Уједињеним нацијама гласа против резолуције којом се од Русије тражи да повуче трупе са Крима. Какву корист то доноси младима Србије?”, пита се Фредерик Бен Хоџис.

Двојица стручњака који су своје ставове поделили са Гласом Америке не искључују могућност да ће Русија питање Косова наставити да користи како би остваривала своје интересе на подручју Балкана.

“Кремљ за себе не види никакву корист уколико Косово и Србија буду у могућности да постигну споразум и напредују са побољшаним економским и политичким шансама. Тако да ће наставити да подрива све напоре који би могли допринети решењу тог питања”, уверен је Фредерик Бен Хоџис.

Пол Мекарти додаје да би у том смислу Русија требало да буде, како каже доследнија.

“Подржава Србију када је реч о њеном територијалном интегритету – а са друге стране подржава стварање, такорећи, парадржаве у Босни – подривајући јединство земље”, наводи амерички стручњак.

Посети Србији претходио је боравак шефа руске дипломатије Лаврова у Босни и Херцеговини и једном од њених ентитета Републици Српској. Обележио га је неуобичајен гест хрватског и бошњачког члана Председништва БиХ – који су одбили да се сусретну са руским државником.

“Понашање господина Додика, као и отворено мешање министра Лаврова у унутрашња питања Босне и Херцеговине и у погледу пута ка НАТО – наведени су као разлози. Иначе, мислим да су погрешили што се нису састали са Лавровим. Много би боље било да су то учинили и јавно му се супротставили због напада на интегритет и суверенитет Босне и Херцеговине – као и подршку Додиковим сепаратистичким иступима”, примећује генерал Хоџис који упозорава и на поруку којом је српски члан Председнишва БиХ Милорад Додик дочекао госта из Русије.

“Господин Додик обично криви Запад за кршење Дејтонског мировног споразума – упркос томе што га и сам често крши. Овога пута Лаврову је поручио да ће, како је рекао, данас бити у Републици Српској, а сутра у Босни и Херцеговини – упркос томе што је Република Српска део Босне и Херцеговине”, закључује Хоџис у разговору за Глас Америке.

Истовремено, Мекарти оцењује да је Сергеј Лавров, како се изразио, много ближи Додику и жели да заштити актуелне линије поделе у Босни и Херцеговини.

“Односно да спречи евентуалну ревизију Дејтонског споразума. Остали чланови Председништва нису сагласни са Лавровљевим тврдњама да је Дејтонски споразум уклесан у камену и самим тим непромењив”, сматра он.

Мекарти је сагласан са тврдњама да Русија подрива државност Босне и Херцеговине.

“Русија жели да Босна остане подељена. Постојање посебног српског ентитета, који не сарађује са западом, апсолутно је у интересу Русије”, наводи Пол Мекарти - регионални директор за Европу Међународног републиканског института.

Ипак, генерал Бен Хоџис и у овом питању указује на, како их означава, погрешне потезе који могу ићи на душу запада.

“Ту мислим да начин на који настоји да подрије легитимне тврдње званичника Републике Српске и Србије у погледу Дејтона, остављајући по страни политику коју воде, није од помоћи. Управо супротно, сепаратистима у Републици Српској и Русима то пружа изговоре и аргументе. Србија је, са друге стране, више пута истицала и показивала да не подрива државност Босне и Херцеговине. За неуспехе западне и локалних политика на Балкану не може се увек кривити мешање Србије”, сматра Хоџис.

Према његовом тумачењу – најбољи начин за измене или допуне Дејтонског споразума је снажна веза Србије са западом.

“И одузети аргументе људима попут господина Додика. Помоћи народу Републике Српске да разуме да би измене Дејтонског споразума биле начин да се следи Србија”, подвлачи Хоџис, стручњак који често подсећа на трансформацију Србије – државе за коју сматра да је прешла дугачак пут из периода деведедестих година прошлог века до ипак реформисаније земље каквом је сматра данас.

На подручју Балкана у текућој недељи обележава се 25 година потписивања Дејтонског мировног споразум коме је посредовала међународна заједница. На основу документа који је постао део Устава Босне и Херцеговине окончан је рат на простору те некадашње југословенске републике. Део међународне заједнице, који је учествовао у нацрту и примени, сматра да неке од његових одреби спречавају пуну функционалност државе Босне и Херцеговине и спречавају је на путу евроатлантских интеграција.

(ВОА)