Уз право вођство могућ напредак у Босни и Херцеговини

Иако је Босна и Херцеговина прешла дуг пут од потписивања Дејтонског мировног споразума 14. децембра 1995. године, многи грађани су разочарани дуготрајним недостатком напретка у изградњи просперитетнијег, стабилнијег и у потпуности инклузивног друштва 25 година касније.

Наводи се ово у заједничкој колумни шефова Мисије ОСЦЕ, Уједињених нација, Канцеларије Савјета Европе и Европске уније у БиХ, те додаје да људи различитог поријекла свакодневно раде и комуницирају једни са другима широм БиХ, а неки се ипак и даље ослањају на реторику подјела, неповјерења, па чак и мржњу.

– Умјесто да нуде политике дјеловања које ће побољшати услове за све људе у друштву, они раде на томе да онемогуће прилике и могућности његовање узајамне емпатије и достојанства. Такав приступ је предуго ограничавао напредак ове државе, лишавајући становништво, а нарочито младе људе, могућности да реализују чак и своје најосновније тежње. Многи људи не виде други избор осим да емигрирају и потраже бољу будућност у иностранству – истиче се у колумни.

Међународни представници у БиХ поздрављају заједничку изјаву Предсједништва БиХ од 21. новембра у којој су сва три члана указала на важност јачања повјерења, мира и међусобног поштовања међу свим народима и грађанима.

Подсјећају да су чланови Предсједништва БиХ нагласили да је обавеза свих нивоа власти да појачају напоре како би осигурали народима и грађанима да могу живјети достојанствено, уз међусобно уважавање и разумијевање, и потврдили своју опредијељеност да стварају друштво по мјери свих његових народа и грађана, а посебно младих којима желе омогућити останак и будућност у њиховој домовини.

– Сада је вријеме да се ове важне ријечи преточе у дјела уз принципијелно и конструктивно политичко вођство, које гради мир и пружа услове за све народе и грађане да живе заједно, уједињени у разноликости. Вођство које приступа прошлости на начин да дјеловање или реторика једне заједнице не вријеђа нити показује непоштовање према жртвама и преживјелима из друге заједнице, вођство које је засновано на саосјећању и које активно ради на томе да се избјегне осјећај горчине. Многи људи широм БиХ су већ пригрлили те принципе и живе у складу са њима. Њих можемо наћи у сваком великом и малом граду и у сваком селу у цијелој држави. Они разумију да радећи заједно, грађанке и грађани могу постићи више и изградити трајнији мир и просперитетније мјесто за све. То би требао бити примјер вођама како ићи напријед на европском путу – истиче се у заједничкој колумни.

Даље се наводи да се сви сјећају храбрих ученика који су се прије неколико година успротивили стварању нове „двије школе под једним кровом“ у Јајцу. Они су, како стоји у колумни, жељели да остану у истом разреду са својим пријатељима и одбили су да буду раздвојени само на основу различитог поријекла. Ти ученици су послали снажну поруку против нетолеранције и политике подјела.

У колумни се подсјећа и то да у Маглају, три ветерана из сукоба 90-их година, који су се некада борили један против другог, сада раде заједно на изградњи повјерења између њихових заједница. Њихове снажне приче су забиљежене у документарном филму, „Маглај – рат и мир“, у коме се они осврћу на насилну дезинтеграцију њихове заједнице, ужасну стварност рата и нуде једну инспиративну поруку обнове живота, породица и односа.

– Некада раздвојене линијом фронта, општине Челић, Сапна и Теочак (ФБиХ), те Лопаре и Угљевик (РС) су оствариле партнерство са циљем унапређења туризма у том региону у корист свих становника. Ових пет општина су заједно мапирале, очистиле и отвориле бициклистичку руту која прати заједничке историјске и културне знаменитости. Ускоро ће покренути заједничку интернет страницу, коју су креирали талентовани млади људи, показујући љепоту тог региона, без подјела. У Фојници су фратар из католичког самостана и начелник општине бошњачке етничке припадности објаснили на који су начин обојица радили на томе да се окрене нова страница након болних искустава из 90-их година, како би се осигурало да комшије могу живјети заједно у миру – истиче се у заједничкој колумни шефова Мисије ОСЦЕ, Уједињених нација, Канцеларије Савјета Европе и Европске уније у БиХ.

Додаје се да у Жепчу, напори локалног удружења цивилних жртава рата су резултирали првим спомеником посвећеним СВИМ цивилним жртвама рата у БиХ.

У колумни се наводи да сви људи у Жепчу, без обзира на етничку припадност сада могу заједно да одају почаст, као једна заједница, свим својим погинулима током рата из 90-их година.

– Постоје стотине, ако не и хиљаде таквих позитивних прича, догађаја и иницијатива које се свакога дана дешавају широм Босне и Херцеговине. Ти примјери показују да су, уз право вођство, конструктиван дијалог, емпатија, међусобно разумијевање и повјерење могући и имају опипљив и позитиван утицај у свакодневним животима многих грађана. Ти „локални шампиони“ показују шта се може постићи када се окупе грађани и заједнице, а они пружају наду свима онима који теже бољој, стабилнијој и просперитетнијој БиХ.Наше четири организације ће остати посвећене сарадњи са људима и институцијама БиХ, како се ова држава буде кретала ка Европској унији. На крају крајева, уистину #ЗаједноСмоЈачи – истиче се на крају колумне.

(српскаинфо)