Очекује се оставка Милана Тегелтије

- Ако причамо да смо земља која тежи Европској унији, ако је у Европској унији морално кажњиво прелазак цесте на необиљеженом мјесту, а ми овдје имамо особе у правосуђу за које се вежу такве критике, онда морамо имати јасан став и немати милости према таквима", каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) министар правде Босне и Херцеговине (БиХ) Јосип Грубеша, коментаришући нову аферу која већ неколико дана потреса бх. правосуђе.

Босна и Херцеговина 10.12.2020 | 09:34

Њен актер је предсједник Високог судског и тужилачког вијећа (ВСТВ) Милан Тегелтија, након што је портал Истрага.ба објавио аудио снимак наводног разговора Тегелтије и бивше чланице ВСТВ-а Милијане Бухе о именовању њене сестре на једну од правосудних функција.

То је разлог због којег је ВСТВ затражио да Тегелтија размисли о оставци, а међународна заједница инсистира на њој.

Министар правде БиХ Јосип Грубеша каже за РСЕ како очекује да ће у четвртак, 10. децембра, Милан Тегелтија поднијети оставку.

Дан уочи објаве одлуке да ли ће дати оставку на позицији предсједника ВСТВ-а, Тегелтија се огласио путем свог Тwиттер налога.

Као и претходних неколико дана, Тегелтија не помиње аферу у којој се нашао, већ "притисак којем је изложен".

"Степен и количина незаконитости, мржње, демонизације и дехуманизације мене као особе, која је на челу ВСТС-а, са којом сам суочен у Сарајеву, јасно указује да би, чак, и у случају да ме неко стварно ликвидира, велики дио јавности у Сарајеву предвођених СДА гарнитуром [Странка демократске акције, прим. нов.] и њиховим 'невладиним' сектором, на челу са Иваном Корајлић [извршна директорица невладине организације Транспаренцy Интернатионал БиХ (ТИ БиХ), прим. нов.], медијима и другима изашао са изјавама 'фолира', 'сам је то исценирао', 'прави од себе жртву', сам је крив', то је и заслужио'", навео је Тегелтија.

Истовремено, Тегелтија се 8. децембра, како је рекао, као "кадар Републике Српске", састао са предсједавајућим Предсједништва БиХ Милорадом Додиком и предсједницом Републике Српске (РС) Жељком Цвијановић.

Нагласио је да због "обавјештајних активности" које могу "довести до његове ликвидације", нема услове који "обезбјеђују било којем професионалцу да часно обавља свој посао".

Подршку је добио и од Цвијановић и од Додика, који је отишао корак даље. Лидер Савеза независних социјалдемократа (СНСД) и предсједавајући Колективног шефа државе је устврдио како је "угрожавање живота предсједника ВСТВ-а досегло ниво у којем РС не може гарантовати безбједност да би он обављао свој посао".

"Кадровима из РС и мени као члану Предсједништва није сигурно боравити у Сарајеву. РС је спреман да гарантује сваком безбједност, без обзира на националну припадност и које су вјере. Огорчени смо на неке правосудне пресуде за које се види да су везане за политику које доносе Бошњаци у судовима у РС. Ту анализа постоји и видљива је. Они су извршиоци радова политичког Сарајева кроз правосуђе", нагласио је Додик.

Додик је поновио ранији став да је за њега ВСТВ "неуставна категорија и тијело које је служило за обрачун са РС-ом".

За Додика и кадрови из РС који су, како је рекао, часни, остају дио поретка РС, а Срби који "прихватају да буду поданици су продани и купљени од међународних фактора".

Реформе у правосуђу закочене

Извршна директорица ТИ БиХ Ивана Корајлић у изјави за РСЕ каже да та међународна организација већ годинама реагује на стање у правосуђу, које оцјењује катастрофалним, као и директни политички утицај на његов рад.

Конференција за новинаре на којој су учествовали Тегелтија, Додик и Цвијановић је, према њеним ријечима, отклонила све сумње да ли постоји нека врста политичке повезаности и утицај на кључне људе на позицијама у правосуђу.

"Имали смо у више наврата, и од стране предсједника ВСТВ-а, слање политичких порука у својим иступима, а ево, и када говоримо о изјавама господина Додика и госпође Цвијановић, у којима се дала директна политичка подршка, без икаквог улажења у то да ли постоји одговорност за евентуално непримјерено понашање или не постоји", наводи Корајлић.

Корајлић истиче да су реформе у правосуђу "одавно закочене", јер власти директно подривају усвајање кључних закона који би унаприједили одговорност у правосуђу, прије свега, Закона о ВСТВ-у.

"С друге стране, поново се показало да свака критика на рад институција или носилаца функција у тим институцијама, да би се избјегла одговорност, се сврстава под неку врсту оркестрираних напада, угрожености и, свега осталог, подривање институција и слично, без обзира на чињеницу да својим понашањем кључни људи у институцијама највише подривају те исте институције", објашњава Корајлић за РСЕ.

Правосуђе контролише политички сектор

Амбасадори Сједињених Америчких Држава (САД) Ериц Нелсон, Велике Британије Маттхеw Фиелд, Европске уније (ЕУ) Јоханн Саттлер, Низоземске Реиноут Восс, те шефица Организације за европску сигурност и сарадњу (ОСЦЕ) у БиХ Катхлеен Кавалец упозорили су да правосуђе и сектор за проведбу закона контролишу политичке силе које желе обогатити своје савезнике и себе, умјесто да служе грађанима.

Ово су изјавили поводом Међународног дана борбе против корупције, 9. децембра, на конференцији у Сарајеву.

Том приликом амбасадор Нелсон рекао је да бх. грађани живе у времену у којем су их власти на свим нивоима изневјерили када је ријеч о корупцији.

"Чак и они који и раде у сектору правосуђа не показују вољу да се боре против корупције", казао је Нелсон.

Одговарајући на упит РСЕ из Уреда за односе с јавношћу Амбасаде САД-а, речено је да остају при својој изјави о Високом судском и тужилачком вијећу БиХ.

Из Америчке амбасаде раније су изразили разочарење што је Тегелтија и даље у жаришту константних навода о корупцији, чиме се подрива улога ВСТВ-а у осигуравању неовисног, непристрасног и учинковитог правосуђа.

“Сви носиоци правосудних функција, чланови ВСТВ-а, те ВСТВ као институција, морају се придржавати највиших стандарда и морају подузети све неопходне кораке како би повратили повјерење грађана БиХ”, одговорено је за РСЕ.

Из Амбасаде САД-а у БиХ нагласили су да "стварне пријетње насиљем, као и сви наводи о криминалним активностима, укључујући и корупцију, морају бити истражени од релевантних институција власти".

"Пуно судјеловање свих званичника институција на државном нивоу у кључним активностима државних институција, као и њихова непристрасност, нужни су за остваривање онога што грађани очекују - да БиХ направи конкретан напредак на путу ка ЕУ кандидатском статусу и опоравку од ЦОВИД-а", наглашено је у одговору.

Уред високог представника (ОХР) у БиХ је већ два пута након нове афере у којој се Тегелтија нашао позвао предсједника ВСТВ-а да поднесе оставку.

Како су објаснили, то би био значајан корак ка обнови интегритета и репутације саме институције. Истакнуто је да је то питање наглашено и у посљедњем комуникеу Вијећа за проведбу мира.

У одговору за РСЕ остали су при овом ставу.

Оставку је затражила и Европска комисија "како би се спријечило продужавање кризе у цијелом правосуђу, те помогло да се врати повјерење јавности".

Шта кажу у Републици Српској?

Адвокатица Јована Кисин сматра да ствари треба називати правим именом због, прије свега, чињенице да међународна заједница није затражила да Милан Тегелтија поднесе оставку због "његовог националног опредјељења, већ одређених афера" које су дошле у јавност.

"Ако је у јавност дошла информација о постојању сумње која се тиче корупције неког носиоца јавне функције, онда се то назива основаном сумњом за корупцију, а не напад на нечији национални идентитет", каже Кисин за РСЕ.

Говорећи о састанку између Додика, Цвијановић и Тегелтије, Кисин додаје да не постоји законска забрана да неко сједне с неким и поразговара о одређеним проблемима, али је за њу спорно оно што је речено на конференцији за новинаре након састанка.

"Квалификације које су изнијете на прессу су, према мом мишљењу, скретање јавне пажње са корупције на нешто што нема никакве везе са корупцијом", мишљење је адвокатице из Бање Луке.

Колики је политички утицај на правосуђе, адвокатица Јована Кисин каже за РСЕ како је "то присутно у извршној власти" било којег ентитета и на државном нивоу.

Тегелтија из афере у аферу

Још 2019. године, Милан Тегелтија био је дио афере назване "Поткивање". Он се доводио у везу с коруптивним радњама, односно да је путем посредника, иначе службеника Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА), уговарао клијенте којима је требало "убрзати" предмете у бх. правосуђу. То је објављено у видеоснимку.

Тужилаштво БиХ је 4. децембра 2020. подигло оптужницу против актера, Марка Панџе и Нермина Алешевића.

Панџи, који је био службеник СИПА-е, на терет се ставља кривично дјело давање дара и других облика користи, док се Алешевић поред наведеног терети и за неовлаштено прислушкивање и тонско снимање, у стицању са кривичним дјелом неовлаштено фотографисање.

Тегелтија је ослобођен сумњи, а у случају се појавио као свједок.

Афера названа "Поткивање" и поред протеста у Сарајеву, те бројних захтјева опозиције за смјену Тегелтије, уз осуду међународне заједнице, није имала негативне посљедице по предсједника ВСТВ-а.

У мају 2019. године у Парламенту БиХ формирана је Привремена истражна комисија Представничког дома за утврђивање стања у правосудним институцијама БиХ, након афере "Поткивање" у чијем је средишту био Тегелтија.

(РСЕ)