Лутрија Српске пропада због лоших и намјештених тендера

Легални приређивачи одавно су упозоравали на нерегуларности, што је и потврђено одлуком Уставног и Окружног суда. Лутрија је жртвована због страних интереса, а сада грца у дуговима, саопштено је из АЛПИС-а.

Оно што свуда у свијету,  гдје су уређена тржишта и регуларни услови са лојалном конкуренцијом, доноси профит, у Републици Српској прави губитке! Лутрија РС пропада због лоших партнера изабраних на намјештеном тендеру који су недавно оборили и Уставни и Окружни суд! Утврђено је да је Влада Републике Српске прекршила Устав када се умијешала у посао око формирања заједничког предузећа између Лутрије Републике Српске и „Цасинос Аустриа ВЛТ АГ“ Швајцарска, а посљедице избора лоших партнера су несагледиве. У Лутрији која је жртвована због страних интереса, сада не могу да изађу из минуса и траже кредит да би остали ликвидни! 

Легални приређивачи, који су директно погођени овим намјештеним тендером, на све ово су одавно упозоравали, а сада очекују да Уставни суд РС почне да преиспитује и Закон о играма на срећу који оцјењују као катастрофалан. Крајње је вријеме да се ова грана привреде, која директно и индиректно обезбијеђује више од 12.000 радних мјеста и годишње у буџет доноси 40 милиона евра, коначно законски уреди и да сви на тржишту буду конкуренти.

Показало се да новац опорезиван од приређивача и играча, намијењен за фондове хуманости, талената, удружењима лица са инвалидитетом, доспијева у руке локалних моћника, који нису способни чак ни да искористе намјештен тендер и монополистички положај на тршишту игара на срећу, па Лутрија грца у дуговима. Умјесто да доноси профит, не може да заради ни за сопствене трошкове, правдајући се кризом због корона вируса и падом куповне моћи становништва. Зато подижу кредит од 300 хиљада марака како би покрили нагомилане обавезе и одржали ликвидност овог јавног предузећа.

Више од 500 пословница легалних приређивача на срећу је затворено, преко 1.000 људи је остало без посла, али најскупљу цијену би могла да плати Република Српска, односно њени грађани. За покушај бахатости локалних моћника и неодговорних појединаца из Власти да успоставе монопол на основу неуставног тендера, неминовне су драконске казне након међународне арбитраже, процјењује се чак и до 75 милиона марака.

Према тумачењу Уставног суда, Влада Републике Српске као доносилац оспореног акта није имала овлашћење да утврди начин и критеријуме у складу са којима Лутрија треба да проводи поступак избора свог будућег пословног партнера.
 Влада РС је тада одредила невјероватне услове - да будући сарадник Лутрије, са којим ће касније основати заједничко предузеће - мора имати десетогодишње искуство у организовању лутријских игара, бити члан Европске лутријске организације и имати годишњи промет од три милијарде евра у посљедње три године?! Испоставило се да те услове испуњава једино „Цасинос Аустриа ВЛТ“ Швајцарска, а са којим је касније основана фирма “ЕВЛ д.о.о.”, са односом 51:49 у корист државног капитала.

„Цасинос Аустриа ВЛТ“ је акционарско друштво основано тек у јулу прошле године у Швајцарској и на његовом челу се налази Јохан Хелмут Веде, држављанин Аустрије, који је и директор за операције у компанији „Цасинос Аустриа Интернатионал“.

“Лутрија Републике Српске” је 2019. годину завршила са добити од 38.543 КМ, а сада пропада и пребацује одговорност на грађање, који – не играју довољно лутрију?!
Конзументи наших игара су готово у цјелости просјечни грађани старијег доба  који из дијела личних примања који преостају након подмирења основних животних потреба, све теже задовољавају своје потребе или навике у сегменту који је предмет нашег пословања. Све сложенији економски услови и економске прилике у окружењу значајно утичу на сегмент сиромашења и пада куповне моћи становништва – наводили су у извјештају.
Легални приређивачи очекују да је одлука Уставног суда само први озбиљан потез који води ка уређењу закона и регуларности у тржишној утакмици. Намјештени тендери и лоша законска рјешења  могу имати несагледиве посљедице по економију и друштво, а једна од њих је и губитак стотина милиона евра који би се одливали из земље преко нелегалног тржишта, што би отворило додатне проблеме за цјелокупну заједницу. 

ИГРЕ НА СРЕЋУ ДОПРИНОСЕ ДРЖАВНОМ БУЏЕТУ СА 40 МИЛИОНА ЕВРА ГОДИШЊЕ

Рачунајући све уплате у државни буџет по основу пореза, такси и накнада за игре на срећу, уплате доприноса у фондове пензијског и здравственог осигурања, уплате у буџете локалних самоуправа по основу локалних комуналних такси и исплате примања запослених, директан допринос игара на срећу БДП-у РС годишње износи око 40 милиона евра, саопштено је из АЛПИС-а.

(БН)