Десет, уз корону, најзаразнијих болести на свијету

Ковид-19 је тренутно највећа здравствена пријетња за човјечанство, али кроз новију историју, па и дан данас, постоје и друге заразне болести, које угрожавају планету и нису истријебљене, иако су многе од њих вакцинацијом скоро искоријењене.

Свијет 06.12.2020 | 14:58

Једна од најстаријих болести, која и дан данас кружи земљама трећег свијета су морбиле.

Први случајеви морбила су забиљежени још у седмом вијеку, а уколико особа није вакцинисана, смртност је између 15 и 25 одсто, према подацима Центра за контролу и превенцију заразних болести САД (ЦДЦ).

Због дужине постојања морбила није могуће утврдити колико је ова болест однијела живота.

Према подацима са сајта Свјетске здравствене ораганизације, морбиле (пренос ваздушним путем) су најзаразније и потребно је било да између 92 и 95 одсто популације буде имунизовано, како преосталих пет до осам одсто преосталих не би могло да добије болест.

Полио или дјечја парализа, такође врло опасна болест, је забиљежена у 18. вијеку и најчесће погађа дјецу између треће и осме године.

Прије појаве вакцине средином прошлог вијека, смртност је била од два до пет одсто код дјеце, од 15 до 30 одсто код одраслих, а тај проценат се повећавао са компликацијама на мозгу на чак 75 одсто.

СЗО додаје да је проценат који је био потребан да се стекне колективни имунитет на полио (преноси се орално-фекалним путем) је око 80 одсто.

Велике богиње или Вариола вера су вјероватно најстарија болест од актуелних, јер су настале прије око 3.000 година у Индији.

Подаци СЗО говоре да је, без вакцинације, смртност 30 одсто, а преживјелима су неријетко остајали трајни ожиљци.

Не зна се колико људи је страдало од овог вируса.

Да би се неутралисале, велике богиње (преносе се ваздушним и капљичним путем), потребно је да се имунизује, према процјенама експерата СЗО, 80 одсто људи.

Вакцина против великог кашља (пертусис) је направљена 1926. године, али у свијету, према подацима америчког ЦДЦ, тренутно има 24,1 милиона обољелих, а годишње умре 160.000 људи.

Према подацима са Харварда, за велики кашаљ (преноси се ваздушним и капљичним путем) је неопходно да 92-94 одсто становништва буде имуно да би се заштитио остатак.

Заушке су такође врло стара болест која је први пут забиљежена у петом вијеку, а смртност на 10.000 становника је између 1,6 и 3,8 одсто, због компликација које настају упалом мозга.

Подаци са Харварда кажу да је за заушке, које се преносе ваздушним и капљичним путем, потребно да је имуно између 75 и 86 одсто становништва, а вакцина је направљена 1967. године.

У развијеним земаљама смртност од вируса рубеола (пренос ваздушним и капљичним путем) је између 0,05 и 0,1 одсто на 1.000 случајева, знатно мање него у земљама трећег свијета, гдје је проценат преминулих између три и шест одсто.

Вирус је регистрован 1815. године, вакцина је направљена 1967. године, а процјена је да између 83 и 85 одсто имуних ствара колективни имунитет, додаје се у подацима са Харварда.

САРС је откривен 2002. године у Кини и био је активан до 2004. године, а преноси се ваздушним и капљичним путем.

Процјена СЗО је да је смртност била око 11 одсто када се завршила епидемија, која је захватила, осим Кине, још четири земље.

Заразило се 8.098 људи, а преминуло је 774, када је СЗО прогласила крај епидемије у јулу 2003, мада је и догодине било неколико случајева.

Вакцина још не постоји, иако је вирус засад мистериозно нестао.

За САРС (пренос ваздушним и капљичним путем), процјена је да је потребно између 50 и 80 одсто становништва да буде имуно да би се зауставило ширење.

Што се тиче еболе (преноси се тјелесним течностима), која је најопаснија од наведених вируса, смртност је око 50 одсто.

Први случај забиљежен је у Конгу 1976. године, а процјена је да је потребно преко 80 одсто људи да се вакцинише да би се стекао имунитет крда, међутим, и та бројка није сигурна, јер није сигурно колико дуго може да штити од еболе, а америчка ФДА (Агенција за храну и лекове) је одобрила прву вакцину 2019. године.

Уз еболу, велику пријетњу човјечанству представља и “рођак” Ковид-19 – МЕРС.

МЕРС спада у групу корона вируса, и први случај је забиљежен 2012. године у Џеди, у Саудијској Арабији, а смртност је до јануара 2020. била између 34 и 35 одсто, према подацима СЗО.

Забиљежено је 858 смртних случајева од 2.519, а МЕРС се зове и болест једногрбих камила, које су пренијеле вирус на човјека.

Још није сасвим сигурно да ли се преноси само капљичним путем или има још неких начина преноса са човјека на човјека.

Када је ријеч о ковиду 19, једном из групе корона вируса, који се преноси ваздушним и капљичним путем, научници још не могу да се сложе око тога колики је проценат имуних неопходан за имунитет крда, посебно јер је ријеч о вирусу који се враћа послије неколико мјесеци и још се не зна све о њему.

Од ковида 19 досад је преминуло више од 1,5 милиона људи, заражено је близу 70 милиона случајева у свијету, а да би се ширење зауставило, а ту се научници још нису усагласили, потребно је да имунитет има измеду 60 и 80 одсто људи.

Колективни имунитет или “имунитет крда” се развија када већина појединаца у заједници развије имунитет на болест што спречава трансмисију болести, тако да је онда цијела заједница заштићена, а не само они који су имуни на одређену болест.

Како би се развио колективни имунитет, потребно је прво да се зараза прошири, да се људи вакцинишу, па су тако различити проценти код различитих болести до којих треба доћи да би се развио “имунитет крда.”

(Независне)