Како ће изгледати градови, пољупци, загрљаји послије короне?

Шест британских аутора листа "Обсервер" Роwан Мооре, Сониа Содха, Робин МцКие, Габy Хинслифф, Тим Адамс и Торстен Белл процјењују како ће се постпандемијски свијет претворити у нову нормалу. Ово су њихове пројекције кључних сегмената живота једном након што побиједимо овај вирус.

Свијет 30.11.2020 | 22:48
Како ће изгледати градови, пољупци, загрљаји послије короне?

Градови

Пандемија је промијенила људске навике, али и изглед самих градова, пише Тхе Гуардиан. Роwан Мооре примијетио је да се онима навикнутим на рад на даљину, досадашње путовање на посао показало као дехуманизирајуће црпљење енергије и ресурса.

Осим тога, истакнута је и важност одговарајућег животног простора и приступа отвореном простору. Њиховим је одсуством обновљено уважавање социјалних контаката и великих окупљања, преноси Нет.хр.

Ако више не морате свакодневно одлазити у канцеларију, можете живјети даље од града у којем је смјештен. Такве би промјене могле помоћи у рјешавању неравнотеже у стамбеном простору државе прије Цовида.

С једне стране налазе се пренапучене тржнице у Лондону, Бристолу, Манцхестеру, Единбургху и другдје, а с друге стране налазе се градови и мањи градови с добрим стамбеним фондом, наслијеђеном инфраструктуром паркова и грађанских зграда и лаганим приступом прекрасном крајолику који због свог положаја трпи због недовољних улагања и депопулације.

Постоји шанса да би “муке 2020.” могле довести до здравијег приступа мјестима у којима живимо и радимо.

Социјална интеракција

Први пољубац нећакиње Соние Содхе био је горко-сладак, јер се, као и толике интеракције с пандемијом, није догодио уживо, већ преко камере на телефону. Содха сматра да се можете сматрати сретнима уколико се нисте морали опростити од некога на ФацеТимеу или јавити најгоре вијести телефоном.

Ако живите сами, мјесецима сте се сналазили без људског додира; а ако сте стрпани у мали простор са својим партнером, дјецом и родитељима, можда сте провели седмице жудећи за властитим временом и простором.

Потпуно затварање, па отварање, па поновно затварање послужили су као подсјетник на то колико смо прилагодљиви као људи. Пандемија је нагласила до које мјере дигитална интеракција није замјена за стварност. На неки начин смо више у контакту с људима захваљујући бројним WхатсАпп групама које су постале нови извор дружења.

Али, виртуелни свијет свеједно не може замијенити осјећај загрљаја пријатеља, пажње које можете дати некоме кога нисте видјели годинама или разговора који се темељи не само на ријечима, већ и на разним гестама.

Али, повратак у “нормалан” живот неће прикрити емоционални данак који је Цовид имао на толико људи. Људи који пате од анксиозности и депресије; жене у насилним везама; дјеца која доживљавају злостављање или занемаривање од родитеља: проживјела су то најгоре, а њихова искуства изолације и усамљености током закључавања могла би имати посљедице на њихове личне односе који неће чаробно нестати с вакцином .

Опоравак од Цовида много је више од антитијела: не може се догодити без подршке онима у друштву који су доживјели његове најгоре финансијске и менталне посљедице.

 Наука

Британија је имала неугодну годину у својој бици за обуздавање Цовида. Неуспјех у тестирању, праћењу и изоловању заражених особа омогућио је нагомилавање мрачног броја смртних случајева, док су недостаци у набавци залиха опреме за личну заштиту оставили безброј здравствених радника изложених опасности и болестима, примијетио је Робин МцКие.

Међутим, ти су недостаци уравнотежени начином и запањујућом брзином којом су се научници одвратили од постојећих пројеката како би своју пажњу усмјерили на то да помогну у борби с Цовидом. Њихов рад заслужио је глобалне похвале због своје брзине и прецизности.

Ниједна друга земља није се приближила тим постигнућима. И наравно, долазак три учинковите вакцине против болести која је била непозната прије мање од годину дана, само је још више побољшао имиџ британских научника који су помогли те још помажу у бици против Цовида.

Политика

Што се више ствари мијења, то више остају исте. Тренутно се можда не осјећа тако, али ако ова пандемија понови и друге кључне догађаје у нашој недавној историји, од терористичких напада 11. септембра до банкарске несреће 2008-2009., оставит ће политички крајолик потпуно трансформиран у неким погледима, а у другима уморно познат, сматра Габy Хинслифф, колумнистица "Гуардиана".

Чини се да пандемија, такође, мијења оно што људи траже у вођи. Но, Цовид је брутално подсјетио да је у ситуацијама живота и смрти компетенција све.

Ђо Биден није превише узбудљив, али барем наглас не нагађа о заслугама пијења избјељивача. Од новозеландске Јацинде Ардерн до њемачке Ангеле Меркел и шкотске Ницоле Стургеон, вође чији је углед ојачала ова криза, углавном су прагматичари и трагачи за консензусом, а не узбудљиви ратници културе.

Оптимисти ће се надати да ово колективно искуство блиске смрти доноси обновљени политички фокус на ономе што заправо чини живот вриједним живљења, од подршке у заједници до природних љепота. Песимисти ће се, међутим, бринути да би позиви да се “изгради натраг боље” или ресетирање друштва по праведнијим и зеленијим линијама могли бити рана жртва тешке рецесије због које су људи усредоточени искључиво на економски опстанак.

Ако је посљедњи крах покренуо доба радикализма и побуне, није немогуће да ће овај оставити људе жељне мирног живота. Након таквих превирања, немојте подцјењивати ​​чежњу за повратком у нормалу, чак и ако нестане нормалне вриједности коју смо некада знали.

Култура

 Знамо да простори из којих настаје “култура” након 2020. неће изгледати једнако као прије. Тим Адамс сматра да многа позоришта, књижаре, музичка мјеста и галерије неће преживјети катастрофу гашења, а ако се појаве, бит ће то са смањеним ресурсима.

Ужасна смртност, социјално дистанцирање и економске потешкоће произашле из епидемије шпанске грипе 1918.-1919. која је услиједила након рата обликовале су снаге како у експериментима модернизма, тако и у високом хедонизму јазз доба. Т.С. Елиот написао је већи дио пјесама док је боловао од посљедица грипе, прогоњен, како је примијетила његова супруга, страхом да као резултат вируса “његов ум не дјелује као прије“.

Још се није појавило пуно литературе или музике која изравно одговара на тренутну пандемију. Задиме Смитх у својој је краткој књизи есеја описала догађаје ове године као “глобално понижење”.

Као што је Елиот такођер примијетио, човјечанство “не може поднијети пуно стварности”. Након ове године у којој је младима ускраћено толико њихових обреда пријелаза – шансе за пјевање, плес, пиће или љубав – засигурно се можемо надати „поствирусном“ креативном изљеву свих оних ствари које нас највише радују што смо живи.

Рад

“Замислите да нема путовања на посао, лако је ако покушате”, популарни је рефрен у расправама о свијету посла након Цовида који предвиђа скору пропаст уреда. Понекад се комбинира с тврдњом да се гостољубиви и рекреативни послови с ниском зарадом који су пресушили средином пандемије неће повратити.

Торстен Белл примјећује да је пандемија направила је велике промјене у свијету рада. Замишљање свијета без затварања најбоље је учинити усредоточењем на пандемијске трендове који јачају, а не супротстављају се узорцима видљивим прије кризе.

Дакле, очекујте да ће се наставити тренд малопродаје путем интернета – бит ће мање благајника и више возача доставе. Двоструко је већа вјеројатност да ће радници у секторима попут угоститељства остати без посла јер је пандемија омогућила да трошимо више на купњу ствари него на изласке, али дугорочни је тренд супротан: хотели и ресторани чинили су петину пораста запослености прије пандемије.

Рад од куће велика је промјена за професионалну Британију. Само један од 20 радника радио је потпуно удаљено прије кризе. Комбинирани рад који укључује рад куће и рад из уреда је будућност.

Но, потребно је бити опрезан претпостављајући да ово трансформира економске празнине: неки ће имати користи од више избора о томе гдје живјети, али уреди у сиромашнијим подручјима, умјесто оних у средишту главног града, могу бити они који на крају остану празни. И не заборавите, овдје говоримо само о дјелићу радне снаге.

Уз предвиђање будућности, требали бисмо је и покушати обликовати. Веће плаће и већа сигурност за слабо плаћене раднике који су суочени с највећим здравственим и економским ризицима из ове кризе, било би добро мјесто за почетак.

(Агенције)

Коментари / 8

Оставите коментар
Name

Зивот?

30.11.2020 23:12

Да ли це бити потребе за пољупцома. Мозда це људи постати "срецнији" од...Само це ици около и звиздукати.К'о да су извукли премију на спортској или лото-у. Ко зна ста це бити.Једно је сигурно, неце бити онако као сто смо зивели. Народ је овца.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Добој

01.12.2020 10:37

Овце нека себи уводе "нормалу", ми своју знамо... водимо се њоме јос од прадједова. Свак има право на избор.

Name

Иги

01.12.2020 13:30

подрзавам!

Name

Цар

01.12.2020 06:36

Све ово сто нам се десило и десава је резирано у рукама богатих који незнају ста би висе са новцем који су стекли на сумњив нацин и онда су посегнули са покусирањем у лабораторијама свјетски моцних компанија па је то све измакло контроли е сад сто казу дјете се родило неплански а ми неспремни немислим на смртнике вец оне сто су ово закухали ста сад ваља га његовати а како са цим а последице несагледиве у погледу људских зивота економије пропасти. Ста реци нека нам је свевисњи у помоци.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Тадивоје

01.12.2020 08:43

За мене све потпуно исто али вецина их је разваљена

ОДГОВОРИТЕ
Name

коментар

01.12.2020 10:13

изгледаце као и до сада, ГРЛИЦУ КОГА ЈА ХОЦУ И ЉУБИЦУ КОГА ЈА ХОЦУ и кад хоцу!!!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Опустено

01.12.2020 11:23

Ако ти дозволи,фрајеру

Name

Разнолике

01.12.2020 11:55

Намјене, због тога и постоји.

ОДГОВОРИТЕ