Република Српска у дефициту и није презадужена

Република Српска апсолутно није презадужена. Успјели смо да не направимо превелико задужење и јавни дуг износи 44 одсто БДП, а према закону може да иде до 55 одсто – рекла је Видовићева, те додала да је укупан дуг сада 54,5 одсто БДП-а, а може да иде до 60 одсто, што значи да Српска још није презадужена.

Министар финансија Републике Зора Видовић најавила је за данас преговоре премијера Српске Радована Вишковића са представницима Међународног монетарног фонда (ММФ).

О новом аранжману од 1,5 милијарди КМ у наредне три године са ММФ-ом, Видовићева је рекла да је Република Српска имала одређене примједбе на оно што се од ње тржи и исте је доставила.

– Очекујемо преговоре ове седмице. Данас премијер има преговоре са ММФ-ом, Министарство финансија на крају седмице. Постоје примједбе на нешто што ММФ тражи да се одради, што нама није прихватљиво. Надам се да ћемо да се нађемо на пола пута – рекла је Видовићева за Алтернативну телевизију.

Она је додала да ће ти преговори наредне седмице вјероватно бити окончани, а аранжманом је предвиђено да 33 одсто од укупног износа припада Републици Српској, што није спорно.

Такође, она је навела да ће приоритет Владе у наредној години бити инвестиције, које су планиране у дупло већем износу него у 2020. години, као и да се повећа број радних мјеста и задрже људи у Српској.

Видовићева је истакла да би то требало повећати Бруто друштвени производ и побољшати животни стандард у Српској.

– Први приоритет Владе Републике Српске у 2021. ће бити очување живота грађана, односно здравство, затим привреда и инвестиције које желимо да удупламо, што ће ићи на терет трошков -, рекла је Видовићева за Алтернативну телевизију.

Она је истакла да су у наредној години планирани и бројни пројекти за унапређење услова живота на селу, санацију од поплава, улагања у ауто-путеве, електропривреду и остали велики инвестивциони пројекти.

– За сада нисмо имали од Електропривреде никакве захтјеве за повећање цијене електричне енергије, што су тражили и послодавци. Засигурно ће тако остати ове године, а видјећемо како ће бити послије – појаснила је Видовићева.

Она је истакла да је буџет за 2021. пројектован тако да ће Српска имати значајно веће приходе од текућих расхода и неће дозволити да текући трошкови премаше приходе буџета, због чега би се онда морале смањивати плате и друго.

– Конципирали смо буџет за наредну годину да буде стабилан и потпуно ликвидан. Не очекујемо повећање задужености, која би требало да остане на овом нивоу – рекла је Видовићева и додала да се тек у другој половини године размишља о повећању БДП-а, односно о одређеној релаксацији.

Она је навела да ће плате остати на постојећем нивоу, али ће бити редовне, а пензије усклађене са растом плата и трошкова живота, што би требало да буде повећање од око три одсто, док ће остала социјална давања бити редовна.

Говорећи о другом ребалансу буџета, она је подсјетила да је Српска први ребаланс морала да ради у мају да би се могла одвојити средства за трошкове здравства и да би помогли привреди, те да су исти разлози и за други ребаланс.

– Имали смо нешто више прихода и уштеда на једној страни, а на другој страни имали смо и веће трошкове, тако да нам је други ребаланс буџета већи од првог за 23 милиона КМ и његово укупан оквир је 3,636 милијарди КМ – рекла је Видовићева.

Дефицит је првим ребалансом био планиран 412 милиона КМ, каже Видовићева, а сада ће бити 398 милиона КМ, можда чак и мањи.

– Задужење које смо планирали првим ребалансом, овим другим ребалансом ће бити мање за 34 милиона КМ. Република Српска апсолутно није презадужена. Успјели смо да не направимо превелико задужење и јавни дуг износи 44 одсто БДП, а према закону може да иде до 55 одсто – рекла је Видовићева, те додала да је укупан дуг сада 54,5 одсто БДП-а, а може да иде до 60 одсто, што значи да Српска још није презадужена.

Она је најавила да ће уштеде, које су направљене другим ребалансом, бити настављене и у наредној години.

– У 2020. смо исплатили 328,7 милиона КМ из Компензационог фонда, за здравство 348 милиона КМ, за привреду 90 милиона КМ и још 50 милиона КМ имамо резерву која служи за покривање гаранција овим гарантним програмом, који је важан за привредне субјекте, поготово за мала и средња предузећа – подсјетила је Видовићева.

Када је ријеч о функционисању Гарантног програма, Видовићева је појаснила да је Влада након три мјесеца његовог функционисања сагладала шта кориговати, па ће рок отплате бити повећан са четири на седам година, максималан износ за микро предузећа повећаће са 30.000 на 50.000 КМ, за мала предузећа на 200.000 КМ и за средња предузећа на 400.000 КМ. За сва предузећа гаранција и даље остаје 70 одсто.

– Промијенићемо правило да се средства не могу додијелити привредним субјектима који нису пословали позитивно у 2020. години, јер очекујемо да ће велики број привредних субјеката пословати негативно и њима ћемо помоћи овим гарантним програмом, који је продужен до краја 2021. године – рекла је Видовићева.

Говорећи о дефициту, који је сада 3,4 одсто БДП-а, односно за 0,4 одсто је већи од предвиђеног, што не значи да ће тако и остати до краја године, Видовићева је рекла да Влада жели да добије од Скупштине одобрење да у наредне три године то санира и доведе дефицит на ниво од максимално три одсто, па је већ у 2022. години план да Српска буде у суфициту.

(Срна)