Може ли БиХ поднијети ново велико кредитно задужење?

Савјет министара Босне и Херцеговине затражило је од Међународног монетарног фонда 1,5 милијарди марака. Сазнајемо да су преговори тек почели и још нема усаглашених ставова ММФ-а и бх. званичника. Економисти упозоравају да ново задужење представља опасност по све грађане Босне и Херцеговине.

Босна и Херцеговина 23.11.2020 | 07:51

Потенцијално ново задужење Босне и Херцеговине од милијарду и петсто милиона конвертибилних марака Савјет министара правда пандемијом корона вируса. Још нису утврђени услови за добијање новца, потврђено је за БХРТ у ММФ-у.

"Власти су затражиле ЕФФ (Фонд за проширене аранжмане ) у вриједности од 750 милиона евра. Услови који се вежу за добијање новца још увијек нису финализовани",, рекао је Андреw Јеwелл, резидентни представник ММФ-а у Босни и Херцеговини.

Предсједавајући савјета министара Зоран Тегелтија данас није био доступан за детаље ових преговора. Из Дирекције за економско планирање Босне и Херцеговине тврде како БиХ има одрживи дуг све док је испод 60 посто од БДП-а. Стручњаци се томе противе.

"Земље у развоју, попут Босне и Херцеговине, могу се задужити максимално до 35-40 посто од свог БДП-а. Ми смо тренутно у тој скали и налазимо се вец у презадужености јер немамо привреду", навео је Драшко Аћимовић економски стручњак.

С милијарду и по Босна и Херцеговина би досегла скоро 50 посто задужености од БДП-а.

"Ово је питање живота и смрти за грађане Босне и Херцеговине. Не треба им дозволити да то ураде. Нека смање своје трошкове, нека смање своје плате, нека зауставе криминал и корупцију. И биће довољно новца унутар БиХ да се испуне реформе и са испуњеним реформама да се онда задужујемо", казао је Драшко Аћимовић економски стручњак.

Иако бх. политичари покушавају наћи нова средства за помоћ, не планирају смањити своје плате које су од три до пет пута веће од просјечних. Не планирају распродати силне возне паркове међу којима се налази и неколико хеликоптера. Задужење је најлакше рјешење, сматра Павловић.

"Сматрам да, с једне стране, овако гломазан јавни апарат, који је углавном окупиран људима који су везани за партију, странке или родбинске везе, а који објективно не даје добар резултат … било би идеално да не добијемо кредит јер онда би се стварно почели бринути за економију", истиче Зоран Павловић, економски стручњак.

"Било какво додатно задуживање код Међународног монетарног фонда нема смисла уколико се не спроведу нужно потребне структуралне реформе које се прије свега тичу реконструкције фискалног система, дигитализацију, односно дигаталне трансформације наше економије и посебно реконструкције великих социјалних система, нарочито реконструкције здравственог система који је сада под тешким притиском усљед постојеће ЦОВИД кризе", навео је Адмир Чавалаић, економски стручњак.

Економисти су сугласни да, када би дошло до реформи јавних набавки које су, наводе, детектиране као извор криминала и корупције, могло би се уштедити довољно новца за проведбу осталих реформи, након чега би задужења била итекако прихватљива.

(БХРТ)