Остао дужан Правди за Давида - Открива како је Давид Драгичевић убијен

"...Повреде на лицу покојног (Давида) у виду бројних огуљотина присутне су искључиво на проминентним (избаченим и истакнутим) дијеловима лица (врх носа, јагодице, доња ивица чела, избачени дијелови усана) и као такве више него довољно говоре. Оне су настале грубим физичким контактом са неравном површином (пјешчано дно ријеке или потока је идеалан избор овакве подлоге) у агоналној фази када је покојник покушавао да дође до ваздуха покрећући главу у бочним правцима спутан физичком силом која га је онемогућавала да подигне главу из воде".

"Остао сам дужан групи "Правда за Давида“ из једног давног контакта, у виду обећања за једно овакво писано обраћање, али животне околности ми напросто то нису дозволиле. Надам се да сам овим путем успио да довољно јасним језиком дочарам како свој стручни, а тако и људски став у вези са смрћу Давида Драгичевића. Коначно су деспоти почели да посрћу на Балкану и зато у име тог ослобођења које се назире са оне стране Дрине и за спомен души једном невином младићу, пишем ове редове надајући се слободи долазећих људи....".

Овим ријечима, започео је своје писмо, специјалиста судске медицине и патолог др. Радован Фуртула, који је био дио тима на ВМА, у вријеме када је рађена реобдукција покојног Драгичевића у овој установи, у вези које је био консултован.

Смрт несретног младића из Бањалуке ни послије двије године није расвијетљена, а др. Фуртула свједочи о детаљима са реобдукције, који указују на то да је Давид Драгичевић убијен.

У писму, које јеу путио појединим порталима, Фуртула, између осталог, наводи да је у то вријеме припадао обдуцентском тиму при ВМА.

"А како је након обдукције у Бањалуци рађена реобдукција у нашој установи од стране пуковника Ивице Милосављевића, мог тадашњег шефа, том приликом сам се и упознао са садржајем обдукционог протокола колеге обдуцента из Бањалуке", наводи Фуртула и додаје да је већ на основу слика, осим недвосмислености око утопљења као узрока смрти (на шта је несумњиво указивао налаз на плућима и остатку дисајног пута), све оне видљиве и многобројне повреде из спољашњег налаза упућивале су да нешто чудно постоји у вези са овим утопљењем.

Наравно, како би што више ријалитизовали нечију невољу, у јавност су доспјеле и слике са обдукције".

Иако ме је струка учила да у одређеним случајевима приликом израде закључака обдукционих протокола стојим иза уопштених и устаљених формулација, стоји у писму, у овом случају бићу децидан и врло одређен: 

"...Повреде на лицу покојног (Давида) у виду бројних огуљотина присутне су искључиво на проминентним (избаченим и истакнутим) дијеловима лица (врх носа, јагодице, доња ивица чела, избачени дијелови усана) и као такве више него довољно говоре. Оне су настале грубим физичким контактом са неравном површином (пјешчано дно ријеке или потока је идеалан избор овакве подлоге) у агоналној фази када је покојник покушавао да дође до ваздуха покрећући главу у бочним правцима спутан физичком силом која га је онемогућавала да подигне главу из воде.

Наводим само кључне повреде које имају свој значај у механизму смрти, као и неке од оних на леђима покојника које представљају тзв. дубоке хематоме (крвне подливе) у међуребарним мишићима, настале дејством пасивне силе на задњу страну трупа насупрот агоналним покушајима тијела усмјерених одоздо, које је очајнички покушавало да се усправи.

Овако би отприлике могла да се опише суштина једног утопљења и повреде које се у овом случају из теоретског модела заправо могу преписати у практични след догађаја", навео је, између осталог, Фуртула у писму порталу НоваС.

(БН)