Зашто предсједник Русије ћути на побједу Бајдена?

Кремљ очекује да ће политика Џоа Бајдена према Русији бити слична курсу администрације Барака Обаме. Али, Москви би још дражи био један другачији сценарио, сматра руски новинар и политички коментатор Константин Егерт, редовни колумниста ДW на руском језику.

Свијет 15.11.2020 | 07:09

Владимир Путин шути. Не жури му се да честита Бајдену на побједи на америчким предсједничким изборима. Његов портпарол Дмитриј Песков објаснио је да је разлог у томе што је предсједник Доналд Трумп захтијевао поновно бројање гласова у неколико држава. Али, није у томе ствар.

Путин, за којег је одлучујуће да никад не изгледа слабо, показује Бајдену да се, и поред санкција Запада Русији и међународне изолације, не либи супротставити новом „вођи слободног свијета“.

Путин гаји помијешана осјећања према некадашњем потпредседнику Бајдену. Он је један од оних чланова владе Барака Обаме који нису крили симпатије за Дмитрија Медеведева, чувара мјеста за Путина од 2008. до 2012, и надао да ће се он кандидовати за функцију предсједника. Такве „увреде части“ Путин не заборавља. И наводно не прашта, пише бивши уредник московске редакције сервиса ББЦ и бивши главни уредник радија "Комерсант ФМ".

Путинов презир према Обаминој влади

С друге стране, Путин је отворено презирао владу Обама-Бајден. Сматрао ју је слабом и неодлучном. Она је отезала и противила се пред усвајање „Закона Магницки“ у Конгресу, којим би широм свијета могли да буду кажњени политичари и службеници који су прекршили људска права.

Допустила је да Башар ал Асад употреби хемијско оружје против сиријског цивилног становништва, чиме је прешла сопствену „црвену линију“, и онда беспомоћно гледала како Русија шаље своје борбене авионе и помаже сиријском диктатору да се одбрани. Још важнија за Путина је била Обамина уздржана реакција на анексију Крима и на крају његово одлучујуће оклевање да снабде украјинску армију бојевим оружјем. Тек је Трампова администрација променила ту политику, пише аутор за ДW.

Сада Путин чека да види да ли ће влада Бајден-Харис постати „Тим Обама 3.0“, или ће заузети тврђи став према Москви. Вјероватно се неће дуго чекати да се то сазна.

Бајденов тим би веома брзо морао да ступи у контакт с руководством Руске Федерације, како би започели преговоре о новом споразуму о стратешком наоружању, а који би требало да замени Споразум Старт 3, који су 2013. потписали Обама и Медведев. Москва и Вашингтон сада дискутују о продужењу на годину дана.

Трампова администрација жели да Кина, која у овом тренутку толико повећава свој арсенал нуклеарног оружја, такође приступи новом споразуму. Она полази од тога да ће Путин убиједити свог стратешког партнера Си Ђинпинга да и он сједне за преговарачки сто. Да ли ће Бајден на томе да инсистира или ће одустати од теме кинеског учешћа?

То ће Кремљу и свијету аутоматски сигнализирати да ли ће његова влада наставити с тврдом политиком републиканаца према Кини, што је веома важан знак за Путина, који се на свјетској позорници све више повезује с режимом у Пекингу.

Бјелорусија, Сјеверни ток 2, Наваљни

Постоје још три питања у вези с којима Кремљ чека сигнале из Бијеле куће под Бајденом: Бјелорусија, тровање Алексеја Наваљног и Европа, а посебно Њемачка.

Хоће ли нова америчка влада повећати притисак на Лукашенков режим? С Путинове тачке гледишта, то ће показати да ли је нови предсједник спреман да се супротстави жељи Москве да контролише постсовјетски простор, укључујући и Украјину.

Да ли ће Бајден исто тако да осуди покушај убиства вође руске опозиције Наваљног, као што је то урадила Европска унија? Путин верује да је Обамина администрација подржала демонстранте током московских протеста 2011/12, у нади да ће спречити његов повратак у Кремљ. Имајући у виду паничан страх Кремља од тога да ће Америка захтевати "промену режима", став Бајдена и Америке према Наваљном за Путина је од великог значаја.

Исто важи и за став нове америчке владе према пројекту плинов од Сјеверни ток 2. Трампова администрација, уз подршку Конгреса, врши огроман притисак на Ангелу Меркел да одустане од тог скоро завршеног пројекта. Плиновод је за Кремљ инструмент економског притиска на Украјину, јер ће он Кијеву одузети значајан дио прихода од транзита руског гаса.

Берлин се до сада опирао Трамповом притиску. Више европских политичара ми је рекло да би Ангели Меркел било много лакше да постигне компромис с Бајденом, него са актуелним америчким председником, којег у Њемачкој баш и не воле.

Кад би се то догодило, био би то жесток ударац за Путина. Али, питање је да ли ће Бајден плиновод да постави као проблем, или ће једноставно прећи преко тога. На сва та питања одговори ће стићи веома брзо, односно чим преузме дужност. Додуше, само под једним условом: да та спорна питања не затрпају америчка унутрашња политика или идеолошке борбе унутар Демократске странке. А то би Владимиру Путину заправо било најдраже.

(СБ)