Ко је Бајденова кандидаткиња за Пентагон?

- Очекује се да ће новоизабрани председник САД Џо Бајден предузети историјски корак и по први пут одабрати жену која ће бити на челу Пентагона.

Свијет 14.11.2020 | 17:30

Како пише АП, тиме ће пробити једну од ретких преосталих баријера за жене у влади.

Како наводи агенција, амерички званичници и упућене личности сматрају Мишел Флуреној, политички умерену ветеранка Пентагона, врхунским избором за ту функцију.

Виђена као "стабилна рука која фаворизује снажну војну сарадњу у иностранству", Флуреној (59) је више пута служила у Пентагону, почев од 1990-их, а њени умерени ставови вероватно би обезбедили широку двостраначку подршку за положај који захтева потврду Сената, пише агенција.

Претходних 28 мушкараца који су били на тој позицији од 1947. године, укључујући тројицу који су били у Трамповој администрацији, били су војни ветерани. Флуреној није служила војску.

Попут својих претходника, Флуреној на Кину гледа као на најзнацајнији дугорочни изазов америчкој превласти на светској сцени.

У јулу је рекла да Сједињене Државе губе своју војнотехнолошку предност над кључним конкурентима попут Кине и да преокрет овог тренда мора бити главни приоритет Пентагона.

Она је, међутим, такође против напуштања Блиског Истока и уместо тога залаже се за “скромнији ниво континуираног присуства” тамо. Као пример, подржала је ограничену улогу у Авганистану која се више фокусира на супротстављање тероризму, а мање на обнову земље.

Трамп је инсистирао на потпуном повлачењу трупа из Авганистана до краја године, али за сада Пентагон нема наређење да то учини.

У вези са Северном Корејом, рекла је на октобарском интернет форуму да, иако нуклеарно разоружање треба да остане крајњи циљ, њој је “тешко да замисли”` како се Ким Џонг Ун слаже да се одрекне свог нуклеарног оружја, које сматра „картом преживљавања“ свог режима.

У вези с Ираном, Флуреној се заложила за ревидирани приступ одвраћања Исламске републике прекидајући познати образац слања више америчких снага у Персијски залив као одговор на иранске провокације, као што је то учинила Трампова администрација у мају 2019. године након, како је назвала, веродостојних претњи интереса САД у региону.

(Тањуг)