Све већа дуговања здравствених установа у Српској

Дугови здравствених установа према Пореској управи Републике Српске све су већи. Крајем јула обавезе по основу пореза и доприноса за запослене достигле су, са репрограмом, више од 310 милиона КМ.

Здравствени радници подносе највећи терет пандемије корона вируса радећи савјесно и одговорно свој посао. Истовремено, страхују да би финансијски систем могао да пукне под теретом повећаних трошкова здравствених установа.

Влади Републике Српске ни прије пандемије није полазило за руком санирање дугова у здравству. Укупна дуговања прешла су милијарду марака. Трезорским пословањем Влада је настојала стабилизовати текућу исплату бруто плата, а онда се појавио корона вирус.

Неизмирене текуће обавезе крајем јула износе 207 милиона КМ, док су по основу репрограма износиле 105,2 милиона марака. Здравствене установе у врху су листи дужника готово свих подручних јединица Пореске управе.

Само десет највећих дужника уписују дуг од готово 246 милиона марака. У односу на крај фебруара ове установе увећале су дуг за 7,4 милиона марака. Предњачи УКЦ РС.

“Ми немамо дуга ни према добављачима, ни струје, ни воде, ни судских пресуда. Једини наши дугови су према ПУ који су настали прије доласка ове управе на чело КЦ прије 3,5 године. Од тада се редовно извршавају доприноси и не дугујемо ни једну марку”, каже директор УКЦ-а РС Владо Ђајић.

Према подацима Пореске управе, међутим, Универзитетски клинички центар увећао је дуг према ПУ у периоду фебруар-јул за милион 820 хиљада КМ. Премијер увјерава да дугови не утичу на рад здравствених установа.

“Република Српска је имала концепт да је свјесно нека од тих обавеза ишла у нека дуговања, а ви ми реците, која то европска економија и европска земља, које су за нас велесиле у економском смислу, има да свим грађанима без обзира на радноправни статус пружи бесплатно лијечење”, истиче премијер Републике Српске Радован Вишковић.

У опозицији кажу да не виде јасан план за санирање дугова и имају своју рачуницу о њиховом износу.

“Дугови за градњу су још посебно око 600 милиона КМ. Не улазе у састав спомињане 1,1 милијарде која ја мислим да је сада већ прешла милијарду и 400 милиона КМ”, каже бивши министар здравља и социјалне заштите Слободан Станић.

У вријеме опште подршке здравственим радницима поразан је податак да за њих 1.510 који треба да остваре право на пензију у наредних пет година, за повезивање стажа није уплаћено више од 31 милион КМ.

Како сазнајемо, дугови се отплаћују појединачно по стицању услова за пензионисање. Питање које их мучи, докле ће моћи тако?

“Генерално ништа није урађено по том питању. Постојала је добра воља и намјера колико ја знам да се то од Свјетске банке узму паре и да се генерално уплати свима заостали доприноси. То су преко десет и више доприноса у здравственим установама и мислим да у задње вријеме чак је и погоршање везано за то, с обзиром на новонасталу ситуацију и све остало”, наглашава Миодраг Фемић из Струковног синдиката доктора медицине РС.

Рјешавање проблема дугова, кажу у синдикату доктора, није покренуто прије неколико година након тужбе против 36 директора здравствених установа. Вријеме пандемије само је унијело додатну несигурност међу запослене.

(Агенције)