Грађани једва састављају крај с крајем, слиједи још тежи период

Просјечном платом у РС у могућности сте да покријете тек пола потрошачке корпе.  Животни стандард додатно је нарушен пандемијом вируса корона, а да је још тежи период у најави - потврђују економисти. 

Република Српска 03.11.2020 | 19:47

Просјечна плата у РС у септембру износила је 965,00КМ. Синдикална потрошачка корпа 1 926КМ. То значи да је покривеност потрошачке корпе просјечном платом 50% . Поставља се питање – како и на који начин породице преживљавају?

Закључак је јасан - грађани једва састављају крај с крајем. Према подацима Савеза синдиката, највећи дио примања издваја се за прехрану, док за образовање и културу грађани не могу издвојити ни 100КМ.  

„Највећи проценат потрошачке корпе у РС заузима прехрана, па на њу одлази 728,56КМ. За становање и комуналне услуге породице су издвајале 571,05КМ, а за текуће одржавање домаћинска 105,40КМ. Нешто мање новца одлазило је за набавку обуће и одјеће и то 147КМ, док су за хигијену и његу здравља домаћинства издвајала 91КМ. За превоз је било неопходно 200КМ, а за образовање и културу 82КМ“ - подаци су Савеза синдиката РС. 

Подаци Савеза синдиката говоре да је најнижа исплаћена плата у септембру била је у области грађевинарства - 668 КМ, а највиша у области финансијске дјелатности и осигурања и износила је 1 467 КМ. 

„Дошли смо сада у ситуацију да та плата тек може да обезбиједи двије трећине тих трошкова производа и услуга садржаних у синдикалној потрошачкој корпи. И поред тог раста просјечних плата како у приватном, тако и у јавном сектору, имамо свакодневни стихијски раст цијена што повећава те трошкове садржаности синдикалне корпе  и да имамо ту ситуацију да још увијек и куповна моћ и животни стандард на ниском нивоу“- истиче стручни сарадник за економска питања у Савезу синдиката Божана Радошевић.

Оно што је све више евидентно јесте да грађани не калкулишу само приликом финансирања основних животних потреба, већ се одричу и културног, спортског, забавног живота.

„Већа плата, једнако је већа потрошња, једнако је већи ПДВ и веће запошљавнаје. 65% доприноса на плате у овом моменту је  превелико оптерећење за послодавце, а са друге стране, пошто постоји систем плате која је у коверти и на рачуну, онда и држава, односно фондови  губе. Ја сам присталица много веће бриге за повећање  плата како би  та потрошачка корпа могла да се исфинансира“-поручује економиста Зоран Павловић. 

Да је животни стандард на незавидном нивоу, говори и податак о недовољној привредној активности и непостојању средње класе. Највише су угрожене оне породице у којима један члан ради, а ситуацију је додатно нарушила и  пандемија чије посљедице цјелокупна друштвена заједница тешко подноси. 

БН ТВ