Погледајте шта су британски научници открили о ЦОВИД 19

Око 20 одсто изјавило је да се и након четири седмице још увијек не осјећају боље - праг на којем истраживачи биљеже случај дуготрајног Ковида. Осам седмица касније, 190 пацијената и даље је имало симптоме, а 12 седмица касније готово 100 пацијената рекло је да се још нису опоравили.

Свијет 29.10.2020 | 07:25

За групу обољелих од корона вируса који пате од тзв. "дуготрајног Ковида", почетак симптома почетак је изузетно дуге и тешке битке.

Многи пацијенти с Ковидом против болести се боре мјесецима, а доктори су ово стање назвали "дуготрајни Ковид".

Те особе је тешко проучавати јер многи нису добили одговарајућу дијагнозу због недостатка тестирања или абнормалне природе симптома. Неки можда једноставно не пријављују дуготрајно стање болести, што истраживачима отежава праћење. Али, прелиминарне студије почињу полако утврђивати ране симптоме који показују да се пацијент неће одмах опоравити од Ковида.

Недавно истраживање "Кинг'с Цоллегеа" у Лондону, које, истакнимо ипак, још увијек чека рецензију, испитало је више од 4.000 пацијената с корона вирусом широм Шведске, Велике Британије и САД тражећи од њих да своје симптоме забиљеже у апликацији.

Око 20 одсто изјавило је да се и након четири седмице још увијек не осјећају боље - праг на којем истраживачи биљеже случај дуготрајног Ковида. Осам седмица касније, 190 пацијената и даље је имало симптоме, а 12 седмица касније готово 100 пацијената рекло је да се још нису опоравили.

Пацијенти који су искусили више од пет симптома током прве седмице болести имали су знатно већу вјероватноћу да ће развити дуготрајни Ковид, показало је ово истраживање.  Истраживачи су такође идентификовали пет симптома који су предвиђали случај дугог Ковида више од осталих: умор, главобоља, отежано дисање, промукли глас и болови у мишићима или тијелу.

"Важно је да знање које смо стекли од првог вала у пандемији користимо како бисмо смањили дугорочни утицај другог", рекла је др. Клер Стивс, старија ауторка студије, у изјави.

"Захваљујући досадашњој марљивој пријави наших сарадника, ово би истраживање већ могло утрати пут превентивним стратегијама и стратегијама лијечења дуготрајног Ковида", додала је.

Готово 98 одсто пацијената с дуготрајним Ковидом у студији је пријавило умор, док је 91 одсто пријавило главобољу.

"Знамо да је умор огромна компонента, па ми је заиста драго што су њихова истраживања то ухватила", рекла је за "Бусинесс Инсидер" Натали Ламберт, ванредни професор медицине с Универзитета Индиана која није била укључена у студију.

Доб, пол и БМИ такође могу предвидјети дуготрајне случајеве Ковида

Према студији "Кинг'с Цоллегеа" далеко најснажнији предиктор случаја дугог Ковида била је доб. Око 22 одсто пацијената у доби од 70 и више година пријавило је дуготрајне симптоме, у поређењу с десет одсто људи у доби од 18 до 49 година.

Учесници с вишим индексом тјелесне масе (БМИ) такође ће можда развити дуготрајни Ковид.

Иако пол није био толико јак предиктор случаја дуготрајног Ковид, утврђено је да ће жене у млађим добним групама вјероватније патити од овог исхода него мушкарци. Око 15 одсто жена у истраживању имало је дуготрајне симптоме у поређењу с готово 10 одсто мушкараца.

То је откриће неочекивано, јер су мушкарци у просјеку осјетљивији на тешке исходе Ковид-19 од жена. Научници нису тачно утврдили зашто, али студије су показале да жене могу развити снажнију реакцију Т-станица или бржи имунолошки одговор на вирус.

Ламберт је закључила да морамо још више пратити пацијенте који нису у болници, оне који немају симптоме, како би боље схватили ефекте вируса.

(Агенције)