Кузнецов тврди да му је Тегелтијин зет пријетио „уклањањем“, Кесеровић негира

Директор фирме „Електроинжењеринг“ Бањалука Милан Кесеровић, који је заједно са руским инвеститорима купио предузеће ,,Енергоинвест – Расклопна опрема” (Е-РАОП) из Источног Сарајева, пријетио ми је да ће ме уклонити безбједносне службе, тврди руски држављанин Дмитри Кузнецов. Кесеровић одговара да то није тачно, а тврдње Кузнецова оцјењује „небулозним“.

Република Српска 27.10.2020 | 14:37

Подсјећамо, портал ЦАПИТАЛ ступио је у контакт с Кузнецовим у Русији и он је пристао да ексклузивно исприча шта се све дешавало када је њему и другим руским инвеститорима, Валерију Арапову и Сергеју Арешкину, продат Е-РАОП 2013. године. Јуче смо објавили дио интервјууа у којем Кузнецов тврди да су Руси приликом договарања куповине фабрике Е-РАОП донијели милионе марака кеша и да је о томе отворена истрага  у Русији.

Кузнецов је из „Електроинжењеринга“ изашао 2013. године, а каже да су неки од других руских инвеститора продали прошле године компанију Кесеровићу за шест евра.

„Ради се о компанији која није била у губицима и коју је садашњи директор купио за шест евра“, истакао је Кузнецов.

Додао је да је све што се десило са фабриком РАОП, од 2013. до данас, било унапријед планирано.

„Отприлике три мјесеца прије куповине договор је постигнут у једном кафићу, за неколико столова, испред ког су били паркирани многи скупи аутомобили. Руски инвеститори су изашли из “Електроинжењеринга”, подметнули су неког лијевог инвеститора, неку жену и касније је све то заједно откупио Кесеровић. Прије него што сам изашао из компаније звао ме лично Кесеровић, имали смо жучан разговор и тада ми је речено да ће ме уклонити безбједносне службе. Арешкин ми је рекао, прије мјесец дана, овдје у Русији, тачније мојим правницима, да ако проговорим да ће људи који су са њим повезани, како у Русији, тако и у БиХ, да ће се постарати да ме уклоне. Наредног дана су одређени људи из криминалних структура звали мог правника како би питали гдје сам и поручили ми да су ту за мене“, нагласио је Кузнецов.

Додао је да је недавно имао разговор с људима из руских државних служби који су му одобрили да прича с новинарима.

„Они су ме отворено питали да ли сам спреман да, након тога што вам дам интервју, да ли сам спреман за могућност да се послије тога деси нека врста атентата на мене. Ја сам рекао да јесам, али не сумњам у рад наших безбједносних служби у том погледу и ја се надам да ћемо имати цијелу серију разговора уколико то буде омогућено. Многи људи који су код вас на власти, чак и они који су недавно побиједили на изборима, ће бити принуђени да дају оставке“, истакао је Кузнецов.

На питања која смо му упутили поводом тврдњи Кузнецова, Милан Кесеровић је преко адвоката доставио писани одговор у којем каже да су тврдње Руса неистините.

„Држављанин Русије г-дин Дмитриј Кузнецов је заиста био сувласник друштва и власник 25% удјела у друштву „Електроижењеринг“ у периоду од 21. августа 2013. године до 8. октобра 2013. године, дакле нешто више од мјесец дана када је свој удио уступио другом инвеститору из Руске Федерације. Уговор о преносу удјела је закључен пред нотаром у Москви. Од тог тренутка, значи од октобра 2013. године, менаџмент Друштва није имао апсолутно било какву комуникацију са Дмитријем Кузнецовим, нити је исти имао било каквог увида у рад и пословање Друштва. Сагласно наведеном, изражавамо искрено чуђење и изненађење на достављене тврдње које сматрамо потпуно неистинитим, небулозним и заиста не знамо са којим смислом и циљем су исте изнесене“, навео је Кесеровић.

Појаснио је да је „Електроинжењеринг“ основан у августу 2013. године.

„Због неизмирених пореских обавеза Порека управа Републике Српске је у јануару 2013. године покренула поступак извршења над непокретностима РАОП-а, пред Основним судом у Сокоцу – одјељење у Источном Сарајеву. Друштво је, у поступку извршења на непокретностима извршеника купило некретнине РАОП-а за новчани износ од 7.659.713 КМ, који је у цијелости исплаћен дана 10. октобра 2013. године. Поступак пред Судом, је као такав, законски био јаван и транспарентан, у коме су се могла пријавити сва заинтересована лица“, истакао је Кесеровић.

Портал ЦАПИТАЛ затражио је у петак и коментар из кабинета премијера РС Радована Вишковића на тврдње Кузнецова, као и одговор на питања да ли су институције Српске обавијештене о истрази која се води у Русији и да ли ће наложити да домаће институције испитају наводе Кузнецова. Одговор до објаве овог текста није стигао.

 Кузнецов је рекао да има једна ствар које се боје сви они који су умјешани у посао око предузећа Е-РАОП.

 „Постојала је конкретна ситуација којој сам присуствовао у Врњачкој Бањи и уколико дођемо до тога да буде званично испричана, то је нешто што може нанијети највећи удар и најозбиљније погодити људе и са ваше и са руске стране. То је нешто чега се сви боје, то је један од најделикатнијих момената“, истакао је Кузнецов.

Цијели интервју с Кузнецовим, у којем говори колико су људи из РС и руски инвеститори зарадили продајом имовине предузећа Е-РАОП, као и о томе како је Русима на продају нуђена једна банка из Српске, портал ЦАПИТАЛ објавиће сутра.

Подсјећамо, РАОП је продат у августу 2013. године предузећу „Електроинжењеринг“ које су основали Руси. Та фирма је дата на управљање браћи Милану и Мариу Кесеровић. Марио је био зет тадашњег министра индустрије, енергетике и рударства РС Жељка Ковачевића, а његов брат Милан је касније постао зет бившег министра финансија РС и садашњег предсједавајућег Савјета министара БиХ Зорана Тегелтије.

Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) објавио је прошле године да је Тегелтија прије пет година без сагласности Владе РС продао имовину Републике Српске предузећу којим је управљао његов будући зет Милан Кесеровић.

Прошле године откривено је да је имовина Е-РАОП-а потпуно девастирана, да су зидови хала порушени само да би се из њих крановима извукле масивне машине које су исјечене и отуђене.

Радници предузећа су поднијели приједлог за отварање стечаја, али управа, на чијем је челу Кесеровић, то је спријечила. Тада је он од Руса откупио удио у предузећу за шест евра.

Институције РС су под притиском, напрасно, повукле захтјеве за блокаде рачуна. Неколико дана након тога избио је пожар у коме је уништен добар дио имовине.

(Цапитал)