Оставке у Српској ријетке и долазе по наређењу

Подношење оставки у Босни и Херцеговини је толико ријетко да чак и када неко то уради готово нико не вјерује у разлоге које изнесе у јавност.

Република Српска 26.10.2020 | 20:42

Лакше се испушта душа него функција, рекао је једном приликом народни посланик Небојша Вукановић, говорећи о одговорности надлежних и потребама за њиховим оставкама.

Колико у тој изјави има истине најбоље се види ако упоредимо број оставки у Босни и Херцеговини с готово било којом европском државом.

За разлику од Европе, у којој министри и остали функционери оставке подносе због одговорности, односно након што прекше закон, доживе неуспјех или не остваре очекивани резултат, то код нас није случај. Вијест да је неко поднио оставку је толико ријетка да, и када се деси, готово нико не повјерује у разлог који је функционер пред подношење оставке дао у јавност.

Примјери

У посљедњих година дана у Републици Српској оставку је поднијела министарка трговине и туризма Републике Српске Драгица Ковач (ДЕМОС).

Она је навела да су у питању лични разлози, док се о правим разлозима њене оставке и данас спекулише.

Оставку је крајем прошле године поднио и потпредсједник Народне скупштине Републике Српске из бошњачког народа Сенад Братић (СДА).

Он је оставку поднио након што је одлучено да буде смијењен, искључиво због политичких несугласица између СНСД и СДА.

Најактуелнији примјер подношења оставке имамо у “Путевима РС”. Предсједник ДНС, Ненад Нешић, остваку је поднио из, како је рекао, здравствених разлога, али је јасно да иза свега стоји несугласице и разлаз коалиције ДНС и СНСД.

Када су у питању оставке у БиХ, посљедњих мјесеци највише пажње је изазвала оставка министра безбједности Фахрудина Радончића.

Као разлог је навео „политичке разлике у односу на нека стратешка питање око рјешавања мигрантске кризе“, али је и он након оставке напустио владајућу већину.

Натјерани на одступање

Оно што је јасно јесте да разлози за оставке немају пуно везе с одговорношћу и да је у БиХ јавна тајна да те, како кажу стручњаци, на оставку тјера онај ко те је и поставио.

– Када су у питању јавне уставнове или институције, оставке су углавном повезане с начином на који су ти људи дошли на те функције – каже новинар Владимир Шушак.

Он сматра је код нас накарадан систем постављања људи, који се не веже за њихову способност, стручност и одговорност већ искључиво за њихову приврженост партикуларним, страначким и интересима интересних група или појединаца.

– С тим се највише могу повезати и њихове оставке. Њихове оставке одлазе у тренуцима када више не одговарају интересима оних који су их поставили на та њихова мјеста. Ријетки су примјери оставки које су поднијели због неке одговорности коју би могли да осјете према неком општем или јавном интересу – сматра Шушак.

Партијски војници

Додаје да је једини позитиван пример кога је успио да се сјети онај када је тадашњи министар здравља Слободан Станић оставку поднио због тога што није могао да поднесе неке захтјеве интересних група које су га поставиле на то мјесто.

(Српскаинфо)