Повећан број грађана Бањалуке који траже помоћ

У Бањалуци је, према подацима Центра за социјални рад, од марта ове године, за око 30 одсто повећан број грађана који су морали потражити помоћ како би платили рачуне или обезбиједили оброке за своју породицу. 

Република Српска 17.10.2020 | 19:43

Босна и Херцеговина спада међу 20 најсиромашнијих земаља свијета, а сваки шести грађанин је гладан. Ипак, број сиромашних би до зиме могао чак и да премаши бројку од миллион људи, званични су подаци Свјетске банке.

У Бањалуци је, према подацима Центра за социјални рад, од марта ове године, за око 30 одсто повећан број грађана који су морали потражити помоћ како би платили рачуне или обезбиједили оброке за своју породицу. 

Једна од њих је и Радмила Слијепчевић која је у епидемији вируса корона почела да узима оброке у јавној кухињи и то свакодневно.

"Долазим откад је почела епидемија. Мала пензија, болесна сам, подстанар, не може то покрити. Сваки дан узмем овдје, па подијелим с ким још могу", каже Радмила Слијепчевић.

Да је ситуација алармантна говори податак да се у пет јавних кухиња у Бањалуци храни скоро двије и по хиљаде људи, док је та бројка прије појаве вируса корона била два до три пута мања.

У јавној кухињи „Оброк љубави", која дјелује у склопу удружења грађана „Мозаик пријатељства" дневно се подијели до 500 оброка, а викендом и више од 1000.

"Мислим да ни за вријеме рата, ни у рату није било овако. Људи просто немају, долазе ту, ми се сналазимо како знамо, треба обезбиједити, то нам је најбитније сваки дан, хљеб.", каже Мирослав Субашић.

Сигурна радна мјеста, приходи који омогућавају живот достојан човјека, услови рада и доступност социјалне заштите питања су која више него икад утичу на свакодневицу људи који живе у сиромаштву. Зато је неопходно прво подићи економију и то кроз подстицаје за равој малог бизниса, поручују економисти, јер након пада економије наступају глад и сиромаштво.

"Уколико људима затворите и не дате мале бизнисе од којих живи једна комплетна породица, ви сте угасили комплетна примања и то је једнако физичком одумирању.", поручује Зоран Павловић.

Према подацима Свјетске здравствене организације више од 10 милиона дјеце годишње умре због болести узроковане изгладњивањем. Због епидемије вируса корона још 150 милиона дјеце широм свијета погођени су сиромаштвом, пише у анализама које је објавио УНИЦЕФ.

Од појаве вируса корона почетком године забиљежено је 15–одстотно повећање броја дјеце која живе у оскудици у државама са средњим и ниским приходима.

БН ТВ