Прогноза ММФ-а: БиХ улази у дубоку рецесију

Прилагођена нова прогноза економског пада коју Међународни монетарни фонд (ММФ) предвиђа је за 1,5 посто већа него она ранија. Тај већи пад додатни је разлог за забринутост, а за портал Клиx.ба о њему говоре аналитичари и лидери банкарског сектора.

Босна и Херцеговина 15.10.2020 | 07:26

У посљедњем извјештају ММФ-а посебно забрињава прогноза пада босанскохерцеговачке економије за 6,5 посто ове године, што је за 1,5 посто више у односу на раније прогнозе. Ово значи да улазимо у дубоку рецесију, што нам "краде" раније године економског раста, каже за Клиx.ба економски аналитичар Адмир Чавалић.

"Могуће да ово није коначна прогноза за ову годину, јер посљедњи квартал доноси додатне изазове. Цовид-19 програми очигледно нису дали жељене резултате, што потврђује дати извјештај. ММФ оправдано упозорава на инфраструктурни јаз региона у односу на развијене економије Европе. Сходно наведеном, јавне инвестиције су нужност", сматра он.

Додаје како треба навести да се под наведеним подразумијева економски оправдано, транспарентно инвестирање без блокада и корупције, што је нажалост пракса у земљама региона и БиХ.

"ММФ упозорава да владе морају бити флексибилне по питању приоритета у корона-кризи, конкретно потребно је инвестирати у дигиталну инфраструктуру.

"Због тога је потребно да нове Цовид-19 владине мјере теже дигиталној трансформацији привреде (и јавног сектора). Постојећа криза наглашава значај дигиталне инфраструктуре у односу на другу инфраструктуру, путеве, зграде и слично", закључује Чавалић.

Погоршане прогнозе ММФ-а забринуле су и банкарски сектор. Јасмин Махмузић, директор Агенције за банкарство ФБиХ, за Клиx.ба каже како је када су у питању негативни економски ефекти пандемије и даље присутна велика неизвјесност.

"Измијењене прогнозе кретања БДП-а за БиХ и остале земље у региону су очекиване. Међународна тржишта динамично реагују на сваку информацију која је у вези с пандемијом. Опоравак у земљама еврозоне је успорен и то за нашу економију може имати значај. Сматрам да већ сада фокус морамо усмјерити на наредну годину. Осим мјера које се односе на финансијске олакшице и помоћ, без одгађања треба приступити активностима прилагођавања стратешких сектора и пословних модела за услове пословања које ћемо имати у 2021. години", наводи он.

Требамо дати одговор на питање како ће функционисати стратешки пословни сектори у условима дугорочно неповољне епидемиолошке ситуације, додаје. Мјере које су прописале ентитетске агенције за банкарство дају додатни простор и флексибилност за дјеловање у овој и наредној години.

"Велика очекивања су усмјерена и на активности Владе ФБиХ. Не треба искључити потребу за планирањем додатних опција подршке које би биле фокусиране само на одржавање и повећање запослености у првој половини наредне године. Извјесни су и појачани изазови када је у питању ликвидност привреде и раст удјела лоших кредита након што истекну посебне мјере које су прописале ентитетске агенције. Дакле, још увијек имамо довољно времена за дјеловање и ублажавање негативних економских посљедица које нас чекају у наредној години", закључио је Махмузић.

(Клиx)