Правилник о изградњи стар пола вијека

У Сарајеву и остатку Босне и Херцеговине је направљен велики број бензинских пумпи. Није ријеткост да су направљене у насељеним подручјима, а примјењује се правилник о градњи бензинских пумпи из Социјалистичке федеративне републике Југославије из 1971. године.

Босна и Херцеговина 11.10.2020 | 12:23

Бензинске пумпе су се и прије посљедњег рата у Босни и Херцеговини градиле у насељеним мјестима, али је то постало учесталије послије рата. Градња ових објеката је у неколико наврата изазвала незадовољство грађана сматрајући да угрожавају њихову сигурност и здравље, а у међувремену се планира градња нових.

Да бензинске пумпе јесу потенцијална опасност подсјетила је прошлогодишња трагедија у мјесту Шепак код Зворника. Усљед експлозије на бензинској пумпи Нешковић једна особа је погинула, а неколико их је повријеђено.

Анес Подић из Еко акције у изјави за Клиx.ба напоменуо је да се у Кантону Сарајево примјењује правилник о градњи бензинских пумпи који датира још од времена бивше Југославије. Оцијенио га је као добар правилник за вријеме када је написан, али не мисли да је примјерен 21. стољећу.

"Не постоји други правилник. То је једини законски оквир који постоји. Тај правилник је за своје вријеме био веома добар. Нешто што се у Сједињеним Америчким Државама почело радити тек 80-их година, а то је да танкови горива морају имати двоструке зидове, јер прије или касније почну да цуре. За то вријеме је то био изванредан документ", указао је.

Према његовим ријечима, послије је проведено низ истраживања којима је установљена веза између бензена и здравствених проблема код радника бензинских пумпи и становништва.

"У саставу бензина је лако хлапљиви бензен који је канцероген. Низом студија је установљено, а једна од њих је једна француска студија и показала је везу између повећане учесталости леукемије код дјеце и становања близу неке бензинске пумпе", образложио је Подић.

Нагласио је да у Европској унији постоје регулативе којима се онемогућава емитовање штетних материја, али је проблем што оне нису примијењене у Босни и Херцеговини.

"Још увијек је на снази овај стари правилник. Пуно тог законодавства смо наслиједили. Ако је донесен неки закон којим би се нешто ставило ван снаге, онда то и даље вриједи", додао је.

ЕУ има знатно напредније законодавство

Поручио је да ово није једини примјер који показује да је околишно законодавство веома лоше. Сматра да су ентитетска министарства за заштиту околиша, како је казао, потпуно дисфункционална. Издвојио је релативно једноставна и доступна рјешења којима се може смањити негативан утјецај пумпи по здравље човјека и околиш.

"Имамо политичку вољу да било шта што би поскупјело тј. смањило зараду власника пумпи, да се то не доноси. Што је најгоре, то је врло једноставно. Постоји пиштољ за точење горива с мало другачијом конструкцијом, који може да усисава гасове који испаравају и враћа назад у спремник. То уопће није велики трошак за власнике пумпи, али то наравно захтијева одређене стандарде и инспекцијске провјере", рекао је Подић.

Подсјетио је да се и у земљама Европске уније пумпе граде у близини стамбених објеката јер је ријешено питање емисије штетних гасова. Како је казао, најизложенији штетном утјецају гасова су радници пумпи, али надлежни занемарују све прописе приликом планирања градње ове врсте објеката. Вогошћу је навео као примјер опћине која има велики број пумпи у односу на број становника.

(Клиx)