Спољнотрговински суфицит РС у дрвном сектору 257 мил. КМ

Спољнотрговински суфицит Републике Српске за осам мјесеци ове године у сектору прераде дрвета, производње производа од дрвета и намјештаја био је 257 милиона КМ и може се очеквати да до краја године буде 400 милиона КМ, изјавио је данас секретар Удружења дрвопрераде и шумарства у Привредној комори Републике Српске Лазо Шиник.

Република Српска 07.10.2020 | 13:18

“То је на добром путу да се ова година заврши на нивоу прошле године и може се очекивати да се у наредној години тај раст динамизује”, истакао је Шиник.

Он је рекао да се продаја, након априла и маја када су били најјачи негативни ефекти пандемије вируса корона, значајно стабилизовала на тржиштима важним за Републику Српску, тако да је ниво продаје у иностранству остварен у августу већи за 11 одсто него у истом мјесецу прошле године.

иник је навео да су прерада дрвета и производња производа од дрвета за осам мјесеци ове године остварили приближно исти обим производње као у истом периоду прошле године, што значи да упркос негативним утицајима пандемија вируса корона није имала неповољан утицај на ток производње, осим у априлу и мају када је оставрен највећи производни подбачај.

“Април и дио маја било је вријеме када се због пандемије није знало у шта се улази, то је период нефункционисања тржишта, отежаног промета, смањења наруџби”, рекао је Шиник.

Он је нагласио да се у јуну, јулу и августу, када се узме у обзир репро-ланац шумарство и дрвна индустрија, ствари враћају у нормалне токове и остварени су добри резултати.

“Да ли ће се такви трендови одржати до краја године зависи од мјере у којој буду реаговала тржишта која су нама најзначајнија као што је то ЕУ, а посебно нек њене чланице као што су Њемачка, Италија Словенија, Аустрија, Хрватска, Чешка, Холандија”, навео је Шиник додајући да је, након подбачаја у продаји у априлу и мају, у јуну, јулу и августу дошло до раста пласмана, посебно на тржишта Њемачке и Чешке.

Он је навео податке према којима је производња намјештаја у Републици Српској усљед пандемије вируса корона за осам мјесеци ове године мања за 17 одсто у односу на исти период прошле године, што је условно прихватљив резултат, као и да је највећи пад производње од 80 одсто био у априлу.

(Срна)