"Министарство правде у функцији ЈЕДНЕ ПАРТИЈЕ"

Привремена истражна комисија Парламента Босне и Херцеговине о стању у правосуђу јуче је саслушала професора на Правном факултету у Лајпцигу Едина Шарчевића те адвоката Ифета Ферагета. Обојица су сагласна с тим да у БиХ пуна врхунских правника, али да је проблем у онима који бирају нестручне и неморалне.

Босна и Херцеговина 07.10.2020 | 07:22

Нестала документација

- Проблеми у правосуђу су видљиви голим оком. То су корупција и политичка контрола. Корупција је присутна у различитим формама, а што се тиче политичке контроле, она је једнозначно присутна како у раду Тужилаштва БиХ, тако и Високог судског тужилачког вијећа БиХ.

Довољно је да се сјетимо нестанка тужилачке документације о покретању поступка против једног познатог политичког актера у БиХ на путу између два тужилаштва. То су евидентне ствари политичке контроле правосуђа, нагласио је Шарчевић.

Додао је како посебан проблем представља непостојање врховног суда БиХ те навео да су експертизе Центра за јавно право показале да БиХ не може функционисати без једног врховног суда. Узрок неефикасног правосуђа види у руководству ВСТВ-а.

- Слободни пад правосуђа је почео када је именован садашњи предсједник ВСТВ-а (Милан Телгелтија, оп. а), а истовремено наступило и повлачење међународних фактора из бх. правосуђа. Садашњим радом ВСТВ-а и његовог предсједника имамо једну мучну слику правосуђа и политичке овисности. Без икаквих каријерних тачака које га препоручују, Тегелтија је из Основног суда дошао на чело ВСТВ-а, рекао је професор.

Потребан је, констатовао је, закон о ВСТВ-у који ће све неморалне одлуке Вијећа, чланове овог тијела доводити до оставки. Осврнуо се и на рад Министарства правде БиХ, рекавши да оно годинама функционише као министарство једне политичке партије.

- То министарство данас има задатак да онемогући реформу у било којој сфери. Министарство је учинило све да заблокира рјешавање сукоба интереса у БиХ. Министарство је у функцији једне партије и та партија га користи да блокира правни систем како би данас имали индиректни утјецај на правосуђе. Садашњи министар нема никаквих квалификација да се бави правдом, ријечи су Шарчевића.

Подвукао је како би био најсретнији када би комплетан Уставни суд БиХ чинили странци.

- Њихова улога је до сада била више него значајна. Јасно се види у појединим одлукама да су судије из ФБиХ и РС-а биле у издвојеним мишљењима усмјерене ка базама које су их бирале, а не према уставним нормама. Притисак да се одстране стране судије из Уставног суда иде у правцу тога да се обезбиједи Уставни суд који ће доносити одлуке у корист политичких партија у БиХ, нагласио је професор.

Адвокат Ифет Ферагет навео је како је добро што је правосуђе дошло међу топ-теме о којима људи размишљају.

Кад кажем правосуђе, свјестан сам да ми немамо правосуђе. Данас га чине неморални и нестручни људи. Већина је добрих, али шуте. Шутјети на све ово је слагање с комплетном ситуацијом. Није проблем у лошима, већ у нама који не чинимо ништа да их се ријешимо, истакао је Ферагет.

Одупирање тужиоца

Потом се осврнуо на своја искуства у предметима Мемић и Драгичевић.

- Некада се ослоните на Уставни суд, али ми у предмету Драгичевић чекамо одлуку Уставног суда 18 мјесеци, навео је адвокат те констатовао да је за реформу правосуђа најбитнија спремност. Оцјењивање рада кадрова сматра кључним.

- Десила се 2003. једна реформа. Оно што је кључно јесте да су тужилаштва потпуно преузела бреме које се зове истрага. Ја сам нудио да платим да судија одреди да неко у предмету Мемић вјештачи ван БиХ. Мој приједлог је одбијен. Такођер, инспектор из МУП-а је на лицу мјеста рекао младом тужиоцу: “Ово вам није саобраћајна несрећа”, а тужилац је одговорио: “Нека сада буде саобраћајна несрећа”. Љекар каже оцу да повреда није нанесена у саобраћајној несрећи, а ви не саслушате љекара. Дакле, кључна ствар у реформи је како да се тужилац одупре налогу главног тужиоца који је корумпиран, поручио је Ферагет.

(Ослобођење.ба)