У рукама богатих скоро све вакцине против короне

Заједнички пројекат Свјетске здравствене организације и фондације Била Гејтса, који треба да осигура да вакцина против вируса корона убрзо буде доступна и у најсиромашнијим дијеловима планете, вјероватно ће се суочити с проблемима као што су мањак новца, транспортних авиона, расхладних уређаја и самих вакцина.

Свијет 04.10.2020 | 18:00

Једна од већих препрека је то што су богате земље, чак и оне које учествују у програму „Ковакс”, независно од њега у директним преговорима с фармацеутским компанијама обезбиједиле милионе доза за себе, извјештава АП, а преноси Политика.

Највеће силе, САД, Кина и Русија, које су и лидери у развоју вакцина, нису се ни придружиле „Коваксу”, пројекту иза којег стоје СЗО и фондације „Цепи” и „Гави”. Америка је као разлог навела „корумпирану СЗО” и то што жели да њени грађани први добију вакцину. Кина најављује да ће се можда прикључити, али планира да приоритет да свом становништву и пријатељским земљама. Сличан став има и Русија, пише портал Аксиос.

Уочљиво је раслојавање по геополитичким линијама. Западне земље скоро да не узимају у разматрање вакцине из Кине и Русије, иако те двије земље већ вакцинишу становништво вакцином домаће производње.

Генерални секретар УН Антонио Гутерес изјавио је да је вријеме да државе новац из националних планова за борбу против ковида 19 почну да користе за финансирање „Ковакса”.

План је да се кроз тај пројекат купи двије милијарде доза које ће до краја сљедеће године бити подијељене приоритетним групама, као што су здравствени радници, независно од тога да ли нека земља може да их приушти (добијаће их по сниженој цијени или бесплатно).

Новац дају богатије земље и донатори, а улаже се у производњу девет вакцина-кандидата из САД, Европе, Кине, Јужне Кореје и Аустралије. Идеја је да се прво вакцинишу здравствени радници, па онда старији људи, око 20 одсто становништва. Србија се програму прикључила 18. септембра, пише Телеграф.

Европска унија подржала га је са 400 милиона евра, али неће преко њега куповати вакцине, што може да се протумачи као сумња у остваривост планова. Брисел је, с друге стране, потписао уговоре с компанијама за куповину више од милијарду доза, смањивши могућност „Коваксу” да их обезбиједи, јер је извјесно да у почетку производња неће моћи да задовољи потражњу.

Додатни проблем биће како обезбиједити транспорт у „хладном ланцу” – на довољно ниским температурама – од фабрике до пацијента, који је за поједине вакцине неопходан. Неке захтјевају и дуплу дозу, што значи двоструко више шприцева, игала, отпада…

Клеменс Ојер, члан извршног одбора СЗО и главни преговарач ЕУ за вакцине, каже да га забрињава недостатак транспарентности у раду „Ковакса”.

– Не бисмо се питали о вакцинама, квалитету, цијени, ризицима, техничкој платформи. То је сасвим недопустиво – каже Ојер за АП и додаје да СЗО уопште није тражила мишљење земаља о предложеној стратегији. За план да се прво вакцинишу рањиве групе у свијету каже да је „племенит, али политички наиван”.

Уједињено Краљевство се прије двије недјеље прикључило „Коваксу”, иако је у међувремену уговорима с компанијама обезбиједило 340 милиона доза шест различитих вакцина. Посљедњих 60 милиона уговорено је с америчким „Новаваксом”, а 30 милиона с белгијском компанијом која је у власништву „Џонсона и Џонсона”.

Званичници нису хтјели да кажу колико је влада Бориса Џонсона до сада авансно дала за вакцине, али кажу да уложени новац посматрају као помоћ и другим земљама, јер ће се користити за развој вакцина. Иако ниједно цјепиво још није одобрено, британски здравствени радници су добили план за масовну вакцинацију која би могла да почне већ у новембру, открива ББЦ из документа који је дошао до медија.

(Српскаинфо)

Иако се чека као спасоносно рјешење које ће окончати пандемију, чак и ефикасна вакцина против вируса корона неће одмах на прољеће вратити живот у нормалу, упозорила је ове недјеље група водећих научника британског Краљевског друштва.

Прво због тога што ће процес вакцинације трајати, али није извјесно ни да ће сви хтјети да приме цјепиво, јер постоји извјестан отпор јавности. Такође, постоје наговештаји да слабије дјелује код старијих, па је онда упитно треба ли прво заштитити баш њих.

И поред недоумица, свима се жури. Европска медицинска агенција (ЕМА) саопштила је јуче да је започела испитивање вакцине компаније „Астра Зенека” и Универзитета Оксфорд с циљем да убрза будући поступак одобравања. Прије само неколико седмица тестирање те вакцине је заустављено због болести коју је добио један од учесника. Недјељу дана касније настављено је у Великој Британији, али не и у САД, гдје се чекају додатни извјештаји.