У Влади Српске задовољни приходима

Она је истакла да је на то у великој мјери утицала правовремена реакција Владе на новонасталу ситуацију усљед појаве пандемије вируса корона.

– Економска ситуација у Републици Српској за сада је стабилна, упркос чињеници да постоје бројни проблеми због пандемије која је изазвала бројне негативне економске посљедице као што су пад бруто друштвеног производа (БДП) јавних прихода, инвестиција и извоза – навела је Видовићева.

Према њеним ријечима, секторски су у најтежем положају дјелатности туризам, превоз путника, хотелијерство, угоститељство и забава, као и креативна индустрија.

– Криза пандемије је глобална, па је неизбијежан и спољни утицај на домаћу економију, у смислу кризе економија околних земаља и свих оних са којима смо економско-политички повезани. Ту су и проблеми са индексима на свјетским берзама, цијенама нафте и слично који донекле утичу на коначну слику стања у домаћој економији – појаснила је министар финансија Српске.

Она је констатовала да је Влада Српске међу првим у региону која је, већ са првим знацима кризе, донијела одређене мјере како би ублажила штету коју она са собом доноси.

– Сматрам да смо током свих ових мјесеци колико траје пандемија, успјели да у знатној мјери допринесемо ублажавању њених негативних посљедица. Још је посла пред нама јер и сама пандемија траје и даље – дио производње је обустављен, туризам, као и још неке дјелатности које су и даље у тешком стању, али ситуација се полако али сигурно поправља, поједини сектори се враћају у живот, број запослених је у порасту… Мислим да је најгори период, ипак, иза нас и да ћемо, као и досад, успјети превазићи све, па и оне дугорочније посљедице пандемије – истакла је Видовићева.

Она је у интервјуу Срни навела да је Влада Републике Српске у протеклом периоду донијела низ одлука и креирала бројне мјере које имају за циљ опоравак привреде и здравства од посљедица пандемије и санацију економске штете коју је она проузроковала – од исплата пореза и доприноса и најниже бруто плате радницима предузећа која су престала са радом у марту, априлу и мају, преко одгода пореских давања и увођења мораторијума на кредите код банака, до формирања фондова за опоравак привреде – Компензационог фонда, односно Фонда солидарности.

Према њеним ријечима, у те сврхе до сада је издвојено 210,8 милиона КМ, од чега је 98,7 милиона за помоћ здравственом систему и 81 милион за привреду, док је општинама додијељено 30 милиона КМ да би лакше превазишле штету због изгубљеног прихода.

– Свјесни важности домаћих ресурса, значајна средства смо уложили у пољопривредну производњу. Обезбиједили смо сјетвене пакете вриједне два милиона КМ, те по пет милиона КМ усмјерили смо на откуп поврћа, јунади и свиња и за капиталне инвестиције, док смо за субвенције за набавку машина и опреме планирали издвојити још осам милиона КМ – прецизирала је Видовића.

Министар финансија је констатовала да су то све додатно одобрена средства поред редовног буџета за аграрни сектор за ову годину којим је предвиђено 75 милиона КМ.

– Једна од новијих мјера је и Гарантни програм Министарства финансија. То је први пут у нашој држави да је такав програм осмишљен. Он се реализује преко Гарантног фонда, тако да за сваког појединачног привредника који хоће да добије кредит држава даје своју гаранцију на 70 одсто висине тог кредита. Ријеч је о износу од 238 милиона КМ који се може подијелити преко банака, а да држава буде гарант са 70 одсто. Тај пројекат је у току, уговор је склопљен са већином банака и микрокредитних организација, а одзив је добар – рекла је Видовићева.

Она је изразила увјерење да ће се то веома позитивно одразити на пословање микро, малих и средњих предузећа којима је ова мјера првенствено и усмјерена.

– Такође, биће исплаћене плате за јуни и јули превозницима у међународном саобраћају, јер су и они међу радницима који нису имали посла ни прихода у том периоду. Наравно, то није све јер је још захтјева који се морају испратити, “рупа“ које треба попунити, али то ћемо све рјешавати у ходу прилагођавајући се ситуацији као и до сада с обзиром да је евидентно да је ток пандемије углавном непредвидив – нагласила је Видовићева.

Нагласивши да је веома важна чињеница да све ове мјере дају резултате, министар финансија је рекла да поред обезбјеђења здравствене сигурности и заштите од вируса, примарни циљ је свакако заштита радника односно радних мјеста.

– Ту се највише огледају ефекти спроведених мјера, а у вези са тим биљежимо охрабрујуће резултате с обзиром да је пад директних прихода само три одсто, порез на доходак је већи него прошле године, доприноси такође – 3,5 одсто, а то све показује да број радника није смањен. О томе, између осталог, најбоље говоре и подаци Завода за запошљавање према којима је од почетка пандемије без посла остало око 14 хиљада људи, док је број новозапослених у том периоду већи. Тренутно је 330 више новозапослених радника него што их је због пандемије остало без посла. То је добар знак у смислу опоравка тржишта рада што је директна посљедица мјера Владе, између осталог, исплата плата радницима и помоћи послодавцима да не отпуштају те раднике – појаснила је Видовићева.

Она је додала да ту свакако заслуге иду и оним послодавцима који су се трудили да свој бизнис наставе без отпуштања радника.

На питање да ли су почеле припреме буџета за наредну годину и какви су показетељи када је ријеч о његовом креирању, Видовићева је рекла да у сарадњи са осталим министарствима у Влади Републике Српске, Министарство финансија ради на дефинисању кључних пројекција које ће бити основа за конструкцију Буџета Републике Српске за 2021. годину.

– Израда се врши узимајући у обзир и даље актуелну пандемију, као и преговоре са социјалним партнерима, са којима ћемо заједнички размотрити сва питања када будемо имали спреман нацрт документа. У току је, такође, израда ребаланса овогодишњег буџета који ће бити извршен до краја године. Због економске штете коју нам је узроковала пандемија вируса корона, потребне су корекције на одређеним буџетским ставкама с циљем успостављања равнотеже између прихода и расхода која је нарушена, понајвише наглим падом буџетских прихода – појаснила је министар финансија Републике Српске.

Иако је тај пад евидентан и износи тренутно 187 милиона КМ, рекла је Видовићева, то је и даље мањи износ од онога који се предвиђао на почетку пандемије.

– Тада смо очекивали да би годишњи пад прихода ишао до неких 240 милиона, међутим, према тренутним процјенама, то ће бити максимално 200 милиона у односу на прошлу годину. Такође, на одређеним ставкама прихода, као што су они од директних пореза, пад је три одсто и није алармантан – навела је Видовића.

Она је рекла да мора да нагласи да су у Влади Српске задовољни приходима с обзиром на то да је њихов пад мањи од оног који су имале земље у окружењу.

– Пандемија нас јесте доста коштала до сада – издвојено је укупно 210,8 милиона КМ за опоравак привреде и здравства. Међутим, успијевамо одржати ликвидност буџета и све обавезе редовно сервисирати – пензије, инвалиднине, плате, обавезе према добављачима… и тако ћемо наставити и у наредном периоду. То значи да неће бити смањења нити проблема у исплати поменутих давања – истакла је Видовићева.

Коментаришући чињеницу да Република Српска први пут биљежи и већу просјечну плату од ФБиХ, Видовићева је навела да је просјечна плата у Републици Српској у мају била 950 КМ, у јуну 958, а у августу 962 КМ, те да је већ мјесецима за неколико марака већа него у ФБиХ.

– То није занемариво ако се осврнемо на разлику на примјер од јуна 2018. године, па чак и 2017, када је просјечна плата била 30 КМ у корист Федерације. Такође, у односу на август прошле године, просјечна плата у Српској је у истом мјесецу ове године већа за 52 КМ – нагласила је Видовићева.

Према њеним ријечима, на овај тренд је у значајној мјери утицао Закон о подстицајима, донесен у јулу прошле године, са циљем повећања конкурентности и продуктивности привреде, јер је он стимулисао привреднике да повећавају плате радницима и њихове уплате изврше мимо такозване “сиве зоне” и “коверти”, на основу чега су остварили право на подстицаје.

– Повећање просјечне плате је свакако тренд који настојимо одржати и у наредном периоду јер је раст личних примања, осим доприноса повећању личног стандарда грађана, истовремено и основа одржавања и раста јавне потрошње, без које нема привредног и економског напретка – појаснила је Видовићева.

На питање да прокоментарише приједлог мјера Привредне коморе Републике Српске за Програм економских реформи Српске 2021-2023. које је неопходно спровести у краткорочном периоду да би се, како су оцијенили, створили услови за спречавање додатних негативних утицаја кризе изазване пандемијом вируса корона, Видовићева је рекла да је Влада започела активности на изради Програма економских реформи Републике Српске за период 2021-2023. године.

Она је навела да су задужена ресорна министарства да у пуном капацитету учествују у процесу израде и именован је Тим Републике Српске за израду Програма економских реформи 2021-2023, чији је координатор Министарство финансија.

– Програм економских реформи је документ којим су представљене мјере економске политике Владе Републике Српске, у складу са методологијом и Смјерницама Европске комисије за Програме економских реформи, које примјењују и друге европске земље. С тим у вези, Влада је упутила позив социјалним партнерима да доставе своје приједлоге за учешће у изради поменутог документа, цијенећи њихову улогу и значај приликом креирања економске политике и мјера за њено спровођење – рекла је Цвијановићева.

Она је додала да је Привредна комора Републике Српске предложила одређене реформске мјере које подржавају опоравак након кризе изазване актуелном пандемијом и превенцију додатних негативних посљедица, те да је извјесно да већина предложених мјера иде у смјеру опоравка и растерећења привреде, подизања нивоа њене продуктивности и конкурентности и да ће оне бити детаљно размотрене на предстојећим консултацијама.