Цијела Европа у борби са короном прешла на шведски модел, али то не признаје?

Са новим таласом епидемије вируса корона, европске земље поново уводе неке мјере, а стручњаци оцјењују да Европа упркос рестрикцијама све више покушава да имплементира шведски модел чији је главни темељ повјерење у одговорност сваког грађанина, пише "Њујорк тајмс".

Свијет 01.10.2020 | 08:08
Цијела Европа у борби са короном прешла на шведски модел, али то не признаје?

Нова нормалност тако нигдје није необичнија него у Шведској која је готово једина земља Запада која је овог прољећа одбила увести потпуно затварање, односно "лоцкдоwн", а није било ни других обавезних рестриктивних мјера.

Током "црног прољећа" Шведска није затворила своје границе, јавни превоз је несметано функционисао, а остали су отворени чак ресторани, кафићи, јавне установе, фризерски салони те студији за вјежбање јоге.

Превенција заразе базирала се на шведској солидарности и повјерењу, односно, на повјерењу власти у грађане да ће се добровољно држати мјера попут одржавања дистанце и редовне хигијене руку. Је ли то била исправна одлука или не већ је мјесецима предмет расправа у читавом свијету.

Многи научници тврдили су да је резултат таквог понашања пораст броја умрлих од вируса корона, док су либертаријански настројени политичари и активисти тврдили како Шведска може свим земљама бити узор, а водећи шведски здравствени стручњаци кажу да је шведски модел био адекватан те је спријечио економски колапс земље.

Шведска је признала да приступ можда није био савршен те да је долазило до грешака, нарочито у домовима за старије гдје је дошло до великој броја смрти. Анализе, наиме, показују да је стопа смртности у таквим установама у Шведској била примјетно већа од оне у сусједним "локдаун" земљама.

Али "Њујорк тајмс" поставља питање показује ли евентуално низак раст нових случајева у Шведској, у поређењу с релативно високим растом у другим европским земљама, да је Шведска пронашла баланс, нешто за чиме остале земље жуде већ мјесецима.

Или се ради само о привременој аберацији која ће се свима обити о главу доласком снажнијег новог таласа који се предвиђа, преноси Јутарњи лист.

"Ситуација засад изгледа позитвно", каже Андерс Тегнел, главни шведски епидемиолог који је свјетску славу стекао својим либералним мјерама у борби против ЦОВИД-19.

Шведска има популацију од око 10 милиона људи, а просјечно је протеклих недјеља имала свега 200 новозаражених дневно, иако је протеклих дана та бројка порасла на 380. Али, стопа зараза по становнику нижа је него у Данској или Холандији, а значајно нижа од земаља попут Француске и Шпаније које упркос строгим рестрикцијама биљеже више од 10.000 заражених дневно.

Критичари слободнијег модела имају одговор и на ту тврдњу - сматрају како Шведска тестира премален број људи па су релативно ниске бројке новозаражених резултат недовољног "сцреенинга" грађана.

Опет, и те се тезе могу довести под сумњу јер бројке показују да је од свих тестираних свега 1,2 посто у Шведској позитивно, док их је на сјеверозападу Велике Британије седам посто позитивних.

Њујорк тајмс подсјећа како се уочи новог таласа пандемије многе европске земље одлучују за строже рестрикције. Али, политички лидери који су свјесни да би нови локдаун могао изазвати неслућене проблеме апелују на максимално придржавање здраворазумских мјера, попут хигијене, одржавања дистанце и ношења маски, а све чине како би спријечили колапс економије који би услиједио затварањем школа, предузећа, трговина, барова и ресторана.

Стога, кажу стручњаци, Европа упркос рестрикцијама све више покушава да имплементира шведски модел чији је главни темељ повјерење у одговорност сваког грађана.

"Све земље Европе данас мање или више комбинују свој приступ - тестирање, карантин и праћење контаката заражених - са шведским моделом, али ниједна то не жели отворено да каже. Умјесто тога, од Шведске стално праве карикатуру, називају њихов модел нехуманим и неуспјешним", сматра директор женевског Института за глобално здравље Антоан Флахолт.

Једина строжа мјера која је уведена у Швеској јесте да су забрањена окупљања више од 50 особа, укључујући музеје или спортске догађаје, али се шведски модел, истиче Флахолт, базирао на "селф-лоцкдоwну", односно повјерењу у грађане да ће се сами бринути о здрављу и радити на сузбијању заразе, а да им то нико не мора наредити.

Тегнел признаје како је могуће да је Шведска тренутно у добром, а могла би завршити у лошем раздобљу, али истиче како су од једне од земаља с највише случајева дошли до ситуације у којој биљеже сразмјерно ниску стопу заразе.

Додао је како би у неким случајевима земља могла донијети мјере попут увођења обавезе ношења заштитних маски, али само у локалним жариштима.

Ипак, додао је, размишљајући о прољећу данас би можда ипак размотрио мјере попут локалних ограничавања кретања или затварања неких школа. Главни шведски епидемиолог и даље истиче како се добровољно одржавање дистанце показало успјешнијом мјером од, примјера ради, маски које би људима, како каже, могле дати лажни осјећај сигурности.

Ситуација данас је радикално другачија од прољећа и у шведским болницама гдје су почетком епидемије возила хитне помоћи непрестано искрцавала новообољеле од ЦОВИД-19.

"У априлу се чинило да готово свако има ЦОВИД. Сада је пацијената много мање", каже Карин Хилдебранд, кардиолог у јединици интензивне његе болнице Содерсјуксухет.

Током првог таласа управо је она Швеђане упозорила да је ситуација смртно озбиљна те да се мјере морају поштовати. Сада је, каже, спремна за потенцијални нови талас, пише Њујорк тајмс, а преноси Јутарњи.

"Промијенили смо понашање. На примјер, више не видим никог да се рукује. Живот се вратио у нормалу, уз мале измјене. Наравно, увијек нам може доћи други талас, али мислим да смо на њега спремни", каже.

Неки стручњаци сматрају како је Шведска готово у потпуности успоставила контролу над епидемијом.

"Постоје индиције да су Швеђани створили неку врсту имунитета на болест који, уз остало што чине на превенцији заразе, вирус корона држи под контролом. У почетку се можда могла избјећи висока стопа смртности, али Шведска је средином априла повратила контролу над болешћу. Шведска је далеко од фамозног имунитета крда, али можемо закључити да је поштовање мјера социјалне дистанце дало резултате и показало се кључним у борби против вируса корона ", закључује Ким Снепен, професор биодиверзитета са Института "Нилс Бор".

(Тањуг)

Коментари / 9

Оставите коментар
Name

Роки

01.10.2020 09:36

Прави нацин да економија не трпи, а ни слобода кретања.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Нострадамус

01.10.2020 11:37

У Аустрији јос није Сведски модел.На одредјеним мјестима се морају маске да носе као нпр.у јавном превозу маркетима у здравственим установама.А многе фирме сами одлуцују и минималне мјере се користе.

Name

ре Роки

01.10.2020 11:58

Можда за Шведску у којој су људи дисциплиновани. Код нас се не придржавају ни прописаних мјера, а камоли да се сами одговорно понашају.

Name

малме

01.10.2020 10:48

зивим вец годинама у Свецкој и овдје је нај бољи систем за цовека ако је образован и сколован за свој посо радис нико те недира

ОДГОВОРИТЕ
Name

Среца

01.10.2020 11:58

Земљаце, ти си оцигледно квалификован за свој посао и драго ми је сто си задовољан. Сто се тице осталог, нахрани куцице и ниста не дирај.

Name

Не лазимо се

01.10.2020 11:55

Сведјани имају културу и дрзе дистанцу. При уласку у лифт нико не улази без маске или једноставно пропусти лифт док не буде слободан.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Не држе сви!

01.10.2020 20:19

Радим у шведском забавишту гдје се и данас шпрдају са цивидом 19. Немq дистанце и још се смију... Родитељи и особље, а већина су 100% Швеђани!

ОДГОВОРИТЕ
Name

хм

02.10.2020 09:02

па нормално да се спрдају јер цовид је свјетска глобалистицка завјера, а вирус није ни изолован имају компјутерски модел и лого у који будале вјерују, а народ тестирају на фрагменте властитог днк.... цуј умире се, па кад се на планети земљи није умирало смрт је постала нови феномен... цовид је празна прица.... увијек це бити неко коме несто фали и који је болестан од нецега...

Name

брецало

03.10.2020 16:09

Радис у забависту а ста забављас самог себе